Kako prenose nemački mediji, broj zahteva za azil u Nemačkoj značajno je smanjen u prvih šest meseci 2025. u odnosu na isti period prethodne godine. List Welt am Sonntag piše da je od 1. januara do 30. juna podneto ukupno 65.495 zahteva, pozivajući se na do sada neobjavljene podatke Agencije EU za azil (EUAA), što predstavlja pad od 43 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Drugi medij, BILD, navodi još niži broj, samo 61.300 ljudi prvi put je zatražilo azil u Nemačkoj u ovom periodu. U junu je broj novih zahteva pao ispod 7.000, što je pad od 60 odsto u odnosu na jun 2024. godine, a čak 70 odsto manje u odnosu na isti mesec pre dve godine.Ova cifra predstavlja najniži mesečni broj zahteva još od marta 2013.
Dobrindt: Politika migracija daje rezultate
Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) vidi ove brojke kao potvrdu uspeha svoje migrantske politike, koju mnogi smatraju kontroverznom. U intervjuu za BILD istakao je da podaci ukazuju na "jasan uspeh zaokreta u migracionoj politici" i najavio da će njegovo ministarstvo nastaviti sa reformom migracionog sistema "od glave do pete".
Evroposlanica CDU i stručnjakinja za migracije, Lena Dipon, takođe smatra da pad broja zahteva predstavlja veliki uspeh. U razgovoru za nemačke medije istakla je da su sporazumi o saradnji sa ključnim zemljama Severne Afrike imali ključnu ulogu u smanjenju broja zahteva, kao i pojačana saradnja sa Fronteksom, agencijom EU za zaštitu granica.
Kako je u ostatku Evrope?
U celoj Evropi, Španija je u prvoj polovini 2025. godine primila najviše zahteva za azil, nešto više od 76.020. Francuska je bila druga sa oko 75.428 zahteva, dok je Nemačka bila treća sa pomenutih 65.495. Slede Italija sa 62.534, Grčka sa 27.718 i Belgija sa nešto više od 17.000 zahteva.
Na samom dnu lestvice su zemlje sa izrazito restriktivnim migracionim politikama. Mađarska, predvođena premijerom Viktorom Orbanom, primila je svega 47 zahteva za azil. Slovačka je zabeležila 84, dok je Litvanija primila 152 zahteva.
Ko su podnosioci zahteva u Nemačkoj i Evropi?
Prema podacima, oko 22 odsto tražilaca azila u Nemačkoj dolazi iz Avganistana, dok Sirijci čine oko 20 odsto zahteva. Građani Turske čine 11 odsto podnetih zahteva. Rusi su peta najbrojnija grupa, sa nešto više od 3 odsto ukupnih zahteva.
Ukupno gledano, oko 400.000 ljudi je zatražilo azil u zemljama EU, kao i u Norveškoj i Švajcarskoj tokom prve polovine ove godine. To je pad od oko 23 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Na nivou cele Evrope, tri najzastupljenije nacionalnosti među podnosiocima zahteva bili su: državljani Venecuele (skoro 50.000), Avganistana (oko 41.000) i Sirije (približno 23.000).
(EUpravo zato)
