Deset godina nakon što je Angela Merkel poručila "Možemo to" i otvorila vrata Evrope za više od milion izbeglica, migraciona kriza i dalje predstavlja ozbiljan izazov za kontinentalne politike i društva.
Tokom leta 2015. Evropa je svedočila najvećem talasu migranata od završetka Drugog svetskog rata. Danas su mnoge zemlje pooštrile granice i uvele stroge kontrole, balansirajući između humanitarnih obaveza i političkih, ekonomskih i bezbednosnih pritisaka.
Globalni konflikti, ratovi i ekonomska neimaština i dalje pokreću migracije, dok evropske vlade pokušavaju da kontrolišu priliv ljudi uz rastuću zabrinutost javnosti i politički uticaj desničarskih stranaka.
"Možemo mi to" Angele Merkel
Poslednjeg dana avgusta, te 2015. godine, kancelarka Angela Merkel je izjavila "Možemo to", što su mnogi tumačili kao otvoren poziv izbeglicama.
"Nemačka je jaka zemlja. Motiv sa kojim pristupamo ovim pitanjima mora biti, postigli smo mnogo, možemo to. Možemo to, i tamo gde nešto stoji na putu, to mora da se prevaziđe, mora da se radi na tome", rekla je tada Merkelova.
Međutim, entuzijazam tog leta, kada su mase pozdravljale izbeglice duž puteva, danas deluje kao da pripada potpuno drugom vremenu.
Optimistična izjava kancelarke ubrzo je postala politički teret. Politički protivnici i neki evropski lideri smatrali su da su njene reči delovale kao magnet za izbeglice. Već u roku od dve nedelje, Merkel je bila prinuđena da uvede kontrole na nemačkim granicama zbog priliva izbeglica.
Deceniju kasnije, migracije su postale jedno od glavnih političkih pitanja u mnogim evropskim zemljama. Uzroci su složeni i razlikuju se od zemlje do zemlje, ali zabrinutost zbog bezbednosti, slabi ekonomije i razočaranje u vladajuće partije značajno su oblikovali stavove prema ljudima koji beže od rata, gladi i ekonomske bede.
Ova situacija je doprinela rastu desničarskih partija i primorala centrističke i levičarske partije da uvode strože kontrole migracija, strahujući od gubitka glasova u korist populističke desnice. Podaci Atlas Institute of International Affairs pokazuju da je podrška desničarskim partijama u Evropi skoro udvostručena tokom dva izborne ciklusa, dostigavši 27,6 posto.
Od 2015. godine, kada je UNHCR zabeležio preko milion dolazaka u Evropu na osnovu azila, broj pristiglih je dramatično opao. Ipak, od 2016. prosečan broj ljudi koji ulaze u Evropu iznosi oko 200.000 godišnje. Do sada je ove godine zabeleženo 96.200 izbeglica koje traže azil. Pitanje je da li strože kontrole zaista mogu dodatno smanjiti broj onih koji pokušavaju da dođu u Evropu, ili globalni konflikti i ekonomska beda čine njihov kontinuirani priliv neizbežnim.
Stav Mađarske naradikalniji
U Mađarskoj, desničarska vlada premijera Viktora Orbana zauzela je jedan od najstrožih pristupa migracijama. U septembru 2015. godine izgrađena je prva ograda duž granice sa Srbijom, a Mađarska je automatski vraćala ljude koji su ilegalno pokušavali da pređu granicu. Azil su mogli da traže samo u Beogradu ili u Kijevu u ratom pogođenoj Ukrajini.
Advokat za ljudska prava Timea Kovács navodi da ovo praktično onemogućava ulazak u EU preko Mađarske.
"Praktično ne postoji legalan način da kao izbeglica uđete na teritoriju Mađarske," tvrdi ona, prenosi BBC.
Zbog toga EU Mađarsku kažnjava sa milion evra dnevno zbog kršenja obaveza prema izbeglicama. Ministar Bóka insistirao je da politika neće biti promenjena.
"Ako je to cena koju plaćamo za zaštitu granica i očuvanje mira i stabilnosti u Mađarskoj, onda je to cena koja vredi", pokušao je da odbrani stav svoje zemlje.
Ipak, ni tako restriktivne mere nisu u potpunosti zaustavile dolazak izbeglica. Austrijska policija navodi da se svakodnevno detektuje između 20 i 50 ljudi koji pokušavaju ilegalno da uđu iz Mađarske.
Sa razvojem kriminalnog krijumčarenja došlo je i do velike količine kršenja ljudskih prava, prema Ujedinjenim nacijama. Ljudi se napuštaju u Sahari, drugi se naguravaju u nesigurna plovila. Oni koji uspeju da prođu često bivaju vraćeni u pustinju od strane lokalnih vlasti. Više od 32.000 ljudi je poginulo pokušavajući da stigne u Evropu u poslednjih 10 godina, uključujući 1.300 mrtvih ili nestalih ove godine.
Migrantska kriza promenila politiku evropskih država
Događaji iz 2015. godine su doveli do trenutnih promena u pristupu evropskih država. Mađarska je podigla ogradu, Hrvatska angažovala policiju za razbijanje gužvi, a Slovenija zadržavala migrante.
Do marta 2016. EU je postigla sporazum s Turskom da spreči migrante da prelaze u Grčku i Bugarsku. Od tada EU sklapa sporazume i sa Marokom, Tunisom, Libijom i Egiptom da se spreči korišćenje njihovih teritorija kao polaznih tačaka za Evropu.
Sada postoje brojni dokumentovani slučajevi vraćanja izbeglica preko granica EU od strane policije i obalske straže. Evropski sud za ljudska prava je u januaru prošle godine osudio Grčku za nezakonite i sistemske povratke izbeglica u Tursku.
Profesor međunarodnih odnosa Gerasimos Curapa opisuje praksu "outsourcinga" azila kao dramatičnu promenu za Evropu.
"Ideja da se migracija koristi za dobijanje novca, pomoći ili drugih koncesija, što je bilo retko za Evropu 2016, sada postaje obrazac," objasnio je.
U Švedskoj, tradicionalno otvorenoj za izbeglice, zabrinutost javnosti dovela je do rasta podrške desničarskim partijama. Desničarska stranka Švedski demokrati osvojila je 20,5 posto glasova na izborima 2022. godine, postavši druga po snazi u zemlji, a njihova anti-migrantska politika oblikuje državni kurs.
Porodice migranata teže dobijaju pravo na spajanje sa članovima porodice, uslovi za stalni boravak su strožiji, a kvote azila su znatno smanjene.
Promena javnog mnjenja često se povezuje sa rastom organizovanog kriminala i nasilja. Iako stranci i deca stranaca čine veći deo statistike kriminala, ministarstvo spoljnih poslova Švedske upozorava da je uzrok složen, nizak nivo obrazovanja, nezaposlenost, socijalna segregacija i trauma izbeglica.
(EUpravo zato.rs)
