Nemačka više nije zemlja u kojoj se najviše ljudi prijavljuje za azil u Evropskoj uniji, pokazuju novi podaci Evropske agencije za azil (EUAA) .
Do kraja juna 2025. godine, Francuska (78.000) i Španija (77.000) zabeležile su više zahteva nego Nemačka (70.000), iako je ona poslednjih godina bila glavna destinacija tražilaca azila.
Ukupno su zemlje EU, zajedno sa Norveškom i Švajcarskom, primile 399.000 zahteva za azil u prvoj polovini 2025, što je pad od 23 odsto u poređenju sa istim periodom 2024. godine.
Poseban pad zabeležen je kod sirijskih državljana, za 25.000 manje nego u prvih šest meseci prošle godine, nakon pada Asadovog režima u Siriji prošlog decembra.
Broj prijava opao je u Nemačkoj, Italiji i Španiji, redom za 43 odsto, 25 odsto i 13 odsto, dok je u Francuskoj ostao uglavnom stabilan. Time je Francuska sada postala zemlja EU sa najviše zahteva. Zajedno, ove četiri države primile su gotovo tri četvrtine svih prijava u EU.
Venecuela sada glavni izvor tražilaca azila
Građani Venecuele predali su značajan broj zahteva u 2025: oko 49.000, što je skoro trećina više nego godinu ranije.
Oni su tako postali najveća nacionalna grupa među tražiocima azila u prvoj polovini 2025, posle decenije tokom koje su Sirijci bili najzastupljeniji, pokazuju podaci EUAA.
Ovaj nagli porast povezuje se sa strožijom imigracionom politikom u Sjedinjenim Državama, tradicionalnoj destinaciji venecuelanske dijaspore, rekao je za Euronews Martin Vagner, stručnjak za azil iz Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika (ICMPD).
"Može se reći da postoji uzročno-posledična veza: kako su SAD postale restriktivnije prema migrantima, ljudi sve češće traže druga mesta za preseljenje", objašnjava on.
Od kako je Donald Tramp ponovo preuzeo funkciju predsednika SAD, njegova administracija pokrenula je obračun sa venecuelanskim migrantima, a nedavno je najavljeno i ukidanje privremene zaštite za više od 250.000 građana Venecuele.
Borave u EU dok traže azil
S druge strane, Venecuelanci u Evropu mogu da uđu bez vize i da borave do 90 dana u šengenskim zemljama samo sa pasošem.
Često se tek tada prijavljuju za vizu, ili za međunarodnu zaštitu, već boraveći na teritoriji EU, navodi Vagner.
"Venecuelanci dolaze u Evropu već duže vreme, ali većina ipak ostaje u regionu. To je uobičajeno kod masovnih migracija: većina ljudi se zadržava u blizini, dok se neki ipak odlučuju da odu dalje. Razlozi su različiti, često su to prijatelji, porodica ili postojeće zajednice u drugoj zemlji, što olakšava preseljenje", kaže on.
Iako je stopa odobravanja međunarodne zaštite za Venecuelance u EU niža od 20 odsto, mnoge države im nude i nacionalne oblike zaštite, dodaje Vagner. Najviše takvih statusa daje Španija, gde odlazi i najveći broj Venecuelanaca, čak 93 odsto njihovih prijava podneto je u toj zemlji, pre svega zbog zajedničkog jezika i postojeće dijaspore.
(EUpravo zato/Euronews)
