Novi nemački ministar unutrašnjih poslova, demohrišćanin Aleksander Dobrint, naredio je pooštravanje kontrole na granicama, uz mogućnost da se određeni tražioci azila odmah vrate iz zemlje. Ova mera već izaziva ozbiljne političke i pravne kontroverze.
Prema novim pravilima, migranti koji pokušaju da uđu u Nemačku bez važećih putnih dokumenata, ili oni koji su prethodno već podneli zahtev za azil u nekoj drugoj zemlji Evropske unije, mogu biti vraćeni sa granice.
Ipak, nemačka savezna policija nije obavezna da postupa po tom pravilu - odluka će se donositi od slučaja do slučaja. Izuzeci će se praviti za trudnice, bolesne, maloletnike bez pratnje i druge ranjive grupe.
Politička pozadina i ciljevi mere
Pooštravanje kontrole granica predstavlja ispunjenje ključnog predizbornog obećanja kancelara Fridriha Merca, koji želi da ograniči migracije na, kako je rekao, "podnošljiv nivo".
Prema rečima njegovog šefa kabineta Torstena Fraja, lokalne zajednice već godinama ukazuju na preopterećenost školskog i zdravstvenog sistema, kao i na rast troškova stanovanja.
Cilj novih pravila jeste da se obeshrabre pokušaji neregularnog ulaska u zemlju i da se odgovornost zaustavljanja migranata podeli sa susednim članicama EU.
Pravni izazovi i reakcije
Pravno gledano, nova politika se nalazi u sivoj zoni. Iako nemački Zakon o azilu predviđa zabranu ulaska za osobe koje dolaze iz "bezbedne treće zemlje", evropsko pravo nalaže da se najpre utvrdi koja zemlja je nadležna za razmatranje azilantskog zahteva - obično ona u koju je migrant prvi put ušao.
Postoji i mogućnost privremenog odstupanja od evropskih pravila, ali samo u slučaju ozbiljne pretnje po javni red i bezbednost. Ipak, kancelar Merc je izjavio da "nemačka vlada nije proglasila vanredno stanje".
Bivši predsednik nemačkog Ustavnog suda Hans-Jirgen Papir smatra da su nove mere zakonski utemeljene, tvrdeći da država ima suvereno pravo da odlučuje koga će pustiti na svoju teritoriju.
Podeljene političke reakcije
Reakcije političkih partija su oštro podeljene. Stranka Zelenih i Levica kritikuju mere kao protivpravne i nehumane, dok desničarska AfD traži još strožu politiku. Socijaldemokrate, partneri u vladi, apeluju na bolju saradnju sa susedima.
Zabrinutost su izrazile i zemlje poput Poljske i Švajcarske, plašeći se da će snositi teret odbijenih migranata. Ipak, kancelar Merc tvrdi da Nemačka deluje u koordinaciji sa evropskim partnerima i nada se da će ove mere podstaći i druge države da postupe slično.
Prvi rezultati i bilans
Već u prvim danima primene, brojke govore same za sebe.
Prema izveštajima nemačkih medija, policija je registrovala 365 pokušaja ilegalnog ulaska, a 286 osoba je vraćeno sa granice. Među njima je bilo i 19 tražilaca azila. Četvoro je procenjeno kao pripadnici ranjivih grupa i njima je dozvoljen ulazak. Takođe, uhapšeno je 14 krijumčara, izvršeno 48 naloga za hapšenje, a devet osoba povezano sa ekstremističkim miljeom je identifikovano na granici.
Evropa pred promenama
Ove promene u Nemačkoj dolaze u trenutku kada i sama Evropska unija menja kurs po pitanju migracija. Nova, stroža regulativa o azilu već je usvojena, ali se još ne primenjuje. Nemačka sada želi da deluje brzo, a vlada u Berlinu jasno pokazuje da više ne želi da čeka na spore evropske reforme - već ih, kako kaže Torsten Fraj, želi podstaći sopstvenim primerom.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
