Prošle godine je podneto ukupno 1.014.420 zahteva za međunarodnu zaštitu, odnosno za azil, u poređenju sa 1.143.437 zahteva zabeleženih 2023. godine.
Najnoviji izveštaj evrospke agencije za azil, zveštaj pokazuje da su skoro polovinu (48%) od milion zahteva podnela lica sa podsručja sa istorijski niskim šansama za uspešnu odluku, što sugeriše da će ih nacionalne vlasti verovatno odbiti.
Ovaj trend će povećati brige zemalja članica EU koje su tražile od Brisela da reformiše postojeće zakonodavstvo kako bi se ubrzala deportacija odbijenih tražilaca azila, kao što su ekonomski migranti koji dolaze na kontinent u potrazi za boljim životnim uslovima umesto da beže od progona ili zlostavljanja.
Evropska komisija je podržala spornu ideju o izgradnji kampova (takođe poznatih kao "čvorišta za povratak") van teritorije EU za prebacivanje onih čije su prijave odbijene, dok se očekuje da će obnovljena Direktiva o povratku odbijenih biti predstavljena kasnije ovog meseca.
U skladu sa trendom poslednjih godina, Sirijci, Avganistanci, Venecuelanci, Turci i Kolumbijci predstavljali su najveće grupe kandidata za azil u 2024, prema izveštaju EUAA.
Sirijski zahtevi (151.000) opali su za 17% ukupno i 24% u Nemačkoj, glavnoj zemlji domaćinu.
Promena nije direktno povezana sa padom autokratije Bašara el Asada, koji se dogodio u decembru i čiji efekti tek treba da se u potpunosti materijalizuje.
Potraživanja Avganistanaca (87.382), Turaka (55.705) i Kolumbijaca (51.529) takođe su opala.
Nasuprot tome, broj prijava iz Venecuele porastao je na 73.187, što je rekordna cifra od najmanje 2014, a velika većina njih (90%) podneta je u Španiji.
Kao rezultat tekućeg sukoba u regionu Centralnog Sahela, Španija je doživela izuzetan migracioni pritisak na Kanarskim ostrvima.
Prijave građana Malija (17.000) i Senegala (14.000) su udvostručene u odnosu na prethodnu godinu.
Ukrajinci koji su bežali od ruskog rata podneli su 27.000 zahteva za azil 2024. godine, što je porast od 90% u odnosu na 2023.
Izraženo povećanje je povezano sa Direktivom o privremenoj zaštiti, posebnim režimom koji se primjenjuje na građane Ukrajine i koji bi trebalo da istekne u martu 2026.
Što se tiče zemalja koje su glavna odredišta tražilaca azila, Nemačka je ostala na vrhu sa više od 237.000 prijava u 2024. Međutim i ovakav rezultat predstavlja pad od 29% u odnosu na 2023. godinu.
Neregularne migracije bile su jedno od pitanja koje je dominiralo debatom na parlamentarnim izborima u februaru.
Fridrih Merc koji se priprema za mesto novog nemačkog kancelara, obećao je dramatično pooštravanje nemačkih zakona o migraciji i azilu.
Nakon Nemačke slede Španija (165.767 zahteva), Italija (158.867), Francuska (158.730), Grčka (73.688), Belgija (39.206) i Holandija (33.437) kao glavne destinacije.
Kipar, iako malo ostrvo u Mediteranu, primilo je najveći broj zahteva za azil po glavi stanovnika i to - jedan zahtev na svakih 138 stanovnika.
U međuvremenu, Mađarska je 2024. primila samo 29 zahteva zbog dugotrajnih ograničenja prava na azil, što je Evropski sud pravde ocenio kao "bez presedana i izuzetno ozbiljno kršenje prava EU".
Stopa priznavanja, odnosno šanse za uspešno rešavanje zahteva, iznosila je 42% prošle godine, što znači da je ostala praktično nepromenjena.
Sirijci (90%), Malijci (84%), Eritrejci (81%), Ukrajinci (80%), Avganistanci (63%) i Somalci (60%) imali su najveću stopu priznavanja zahteva za azil, dok stopa varira u zavisnosti od zemlje koja ispituje zahtev.
Na primer, Avganistanci koji su se prijavili u Grčkoj imali su stopu priznavanja od 98%, dok su oni koji su se prijavili u Belgiji imali nižu stopu od 39%.
Zemlje sa niskom stopom priznavanja, ispod 20%, uključivale su Tursku, Nigeriju, Pakistan, Kolumbiju, Tunis, Maroko, Bangladeš, Gruziju, Peru, Egipat i Venecuelu.
Ukupan broj nerešenih predmeta iznosio je 981.000 na kraju 2024. godine, što je posebno povišena cifra koja odgovara vrhuncu koji je zabeležen tokom migracione krize 2016. godine.
Godinama je EU pokušavala da smanji broj podnosilaca zahteva niskom stopom priznavanja kako bi izbegla da nadležne organe preplave slučajevima za koje je malo verovatno da će uspeti.
Brisel je potpisao sporazume koje finansira EU sa Tunisom, Egiptom i Libanom o jačanju graničnih kontrola i sprečavanju odlaska neregularnih migranata, ali dublji pogled na statistiku za 2024. pokazuje ograničenja ovog pristupa.
Prema Fronteksu, graničnoj agenciji EU, prošle godine je bilo 239.000 neregularnih prelazaka granice, što je pad od 38 odsto.
To znači da je većina od 1.014.420 zahteva za azil podnetih 2024. godine došla od ljudi koji su u blok stigli legalnim putevima.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
