Migraciona politika u Nemačkoj poslednjih godina postala je jedna od ključnih tema javnog i političkog života. Ilegalni ulasci i veliki broj zahteva za azil često su korišćeni kao argument u kampanjama radikalnih stranaka, dok vlada nastoji da uvede strože granične kontrole i ubrza proceduru odbijanja nedozvoljenih zahteva.
Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) rekao je da želi da zadrži individualno pravo na azil, ali da istovremeno spreči zloupotrebu sistema. Ističe da Nemačka "od prvog dana donosi odluke koje osiguravaju strože kontrole na granici i odbijanje nedozvoljenih ulazaka".
Ministar ističe da je smanjenje broja zahteva za azil za 60 odsto veliki uspeh vlade. Ipak, napominje da će biti potrebno još vremena da građani u svakodnevnom životu osete efekte "migracionog zaokreta". Uprkos ovim merama, desnoradikalna opoziciona stranka AfD i dalje beleži rast popularnosti prema anketama.
Opadajući broj tražilaca azila, prema mišljenju stručnjaka za migracije, nije rezultat samo graničnih kontrola i odbijanja nedozvoljenih ulazaka u Nemačku.
"Okončanje građanskog rata u Siriji i strože kontrole na balkanskoj ruti od Grčke do Austrije takođe su dovele do pada brojeva", kaže ekspertkinja za migracije Birdžit Glorijus sa Tehničkog univerziteta u Kemnicu za ARD-ov portal tagesschau.de.
Ograničavanje individualnog prava na azil Dobrint i dalje odbija uz poruku da država ima individualno pravo na azil, što ne dovodi u pitanje. Međutim, kaže da "dovodi u pitanje zloupotrebu i protiv toga se mora boriti na najbolji mogući način."
Migracionizaokret sada mora da se sprovede na evropskom nivou, kaže ministar unutrašnjih poslova. Cilj pakta EU o migracijama, koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine, između ostalog je pravednije raspoređivanje izbeglica u Evropskoj uniji. Nemačka insistira da države prvog ulaska doslednije prihvate tražioce azila u postupak i da im ne dopuste dalje putovanje.
"Deportacije u te zemlje prvog ulaska često su teško izvodljive, to mora da se promeni", najavio je Dobrint u razgovoru za DW.
Zajedno s drugim evropskim zemljama, ministar unutrašnjih poslova želi da potraži partnera u Africi kako bi se uspostavili svojevrsna "čvorišta za povratak", odnosno područja u koja bi mogli da se deportuju odbijeni tražioci azila, čak i ako ne dolaze iz te zemlje.
"Postoji niz zemalja koje trenutno raspravljaju o tome da li će to zajednički sprovesti i sa kojom partnerskom zemljom. Ali to će u svakom slučaju morati da bude neka zemlja na afričkom kontinentu", rekao je ministar.
Dosadašnji pokušaji Italije da postupke azila prebaci u ne-EU zemlju Albaniju propali su zbog pravnih prepreka i visokih troškova. A vlada Velike Britanije u međuvremenu je odustala od pokušaja da tražioce azila deportuje u afričku Ruandu. Ipak, u demohrišćanskim strankama u Nemačkoj (CDU/CSU) o "ruandskom modelu" i dalje se raspravlja.
Iz Avganistana se prima manje ljudi
Deo migracionog zaokreta bilo je i to da se programi prihvata za ljude iz Avganistana "što je moguće više" okončaju, kako stoji u vladinom programu. Savezni ministar unutrašnjih poslova Dobrint rekao je da bi do kraja godine svi Avganistanci koji imaju "potvrdu o prihvatu" trebalo da budu dovedeni u Nemačku. Većina od oko 2.000 do sada ovlašćenih čeka na polazak u Pakistanu.
Do sada je Dobrint u Nemačku puštao samo one ljude koji su sudskim putem pred upravnim sudovima izborili svoju potvrdu o prihvatu.
"To je nasledni problem. To je stari teret iz prethodnog saziva, iz prethodne vlade", rekao je ministar unutrašnjih poslova, prebacujući odgovornost bivšu vladu, odnosno tzv. "semaforsku koaliciju" socijaldemokrata, Zelenih i liberala, koja je onima koji su u Avganistanu radili za nemačke institucije ili su posebno progonjeni od strane talibanskog režima, obećala zaštitu.
Dobrint, međutim, očigledno ponovo preispituje te pravne obaveze koje je prethodna vlada donela kao obavezujuće.
Savezni ministar unutrašnjih poslova procenjuje da Rusija i druge strane sile žele da destabilizuju Nemačku. Osim napada na kablove za prenos podataka u Baltičkom moru i pretnji dronovima, Aleksander Dobrint pominje i sajber-napade. Oni, tvrdi, delom dolaze i iz Rusije i u porastu su.
"Procenjujem da ćemo i u narednim mesecima morati da računamo s pojačanim napadima u oblasti sajber-bezbednosti, ali, na primer, i u oblasti bezbednosti od dronova, kao i s uočavanjem hibridnih pretnji generalno", dodao je.
Kontroverznu izjavu Tina Krupale, potpredsednika Alternative za Nemačku, stranke koja se smatra naklonjenom Rusiji, o NATO saveznici Poljskoj, Dobrint je nazvao potpunom besmislicom.
Krupala je u jednom tok-šou programu rekao da trenutno ne vidi opasnost za Nemačku od Rusije, te da svaka zemlja može biti opasnost za Nemačku. Na dodatno pitanje da li time misli, na primer, i na Luksemburg, Poljsku ili Finsku, potpredsednik AfD-a rekao je da "i Poljska može biti opasnost".
"AfD ne treba zabraniti, nego učiniti da ona postane nevažna"
Postupak zabrane AfD-a, čije pojedine delove Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka karakteriše kao ekstremno desničarske, ministar unutrašnjih poslova ponovo je odbio.
"U prošlosti sam uvek vrlo jasno isticao da posao političara mora da bude da se AfD dobrim politikama odgurne u nevažnost, a ne da se zabranjuje. Uzrok dobrih rezultata AfD-a u ispitivanjima javnog mnjenja jeste polarizacija društva. Protiv nje se mora delovati promenjenom politikom, a ne zabranama stranaka", kaže Dobrint.
U ispitivanju javnog servisa ARD, AfD, koji želi potpuno zaustavljanje migracija, sa 26 procenata zaostaje samo jedan procenat za vladajućim demohrišćanima CDU/CSU koji imaju 27 odsto.
(EUpravo zato.rs)
