Novi nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt naredio je da se migranti odmah odbijaju na granici, signalizirajući oštru promenu u imigracionoj politici zemlje i ispunjavajući ključno predizborno obećanje kancelara Fridriha Merca.
"Policija je dobila instrukcije da ljude odbija direktno na granici," objavio je Dobrindt na konferenciji za novinare u sredu, uz izuzetke za decu, trudnice i druge ranjive grupe.
Migracija je dominirala nemačkom izbornom kampanjom, a Merc je obećao da će ilegalne migrante vraćati sa granice već prvog dana na funkciji.
Godine 2015. bivša kancelarka Angela Merkel odlučila je da ne odbija migrante na granici. Umesto toga, lokalne vlasti su imale zadatak da obrade sve tražioce azila. Dobrindt sada preokreće tu politiku. Osobe bez identifikacionih dokumenata, uključujući i one koje žele da podnesu zahtev za azil, trebalo bi da budu odbijene na ulazu, potvrdio je predsednik Sindikata savezne policije Hajko Tegac za nemački medij MDR.
Međutim, Dobrindt je naglasio da odbijanja ne treba da "predstavljaju preveliki teret za naše susede, niti ćemo zatvarati naše granice, već ćemo pojačati granične kontrole", dodajući da je već u razgovorima sa susednim državama.
Kako bi se izašlo na kraj sa dodatnim opterećenjem na granici, nemačka vlada planira da ojača svoju graničnu policiju.
"Jasno je da želimo odlučnije da se borimo protiv ilegalne migracije. To mora da znači da ćemo rasporediti više policije na granicama", rekao je Dobrindt.
Prema informacijama nemačkih medija, planirano je dodatnih 3.000 saveznih policajaca za podršku graničnoj kontroli. Kontingent granične policije biće udvostručen, a mobilne kontrolne jedinice raspoređene, prema informacijama koje je objavio nemački medij Spiegel.
"Jasan signal Evropi da se politika u Nemačkoj promenila", izjavio je ministar unutrašnjih poslova.
Kako će nova pravila uticati na radnike sa Balkana?
Nedelje pre formiranja nove vlade obeležile su polemike, analiziranja, ali i strepnje kako će nova pravila uticati na radnike koji su u Nemačku došli sa zapadnog Balkana koji su, zahvaljujući specijalnoj regulativi, tzv. pravilo za Zapadni Balkan, postali ključni za mnoge sektore. Novi politički okvir sada dovodi u pitanje budućnost ove mere.
Berlinski list agescajtung podseća da na osnovu te posebne regulative za Zapadni Balkan, ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije mogu bez problema da dođu u Nemačku na rad. Za to im nije potrebna stručna sprema, niti druga kvalifikacija. Dovoljno je da imaju ponudu za posao i odobrenje Savezne agencije za rad i zapošljavanje. Pravilo je uvedeno 2015. s ciljem da se smanji broj često uzaludnih zahteva za dobijanje azila iz tih zemalja i da se ljudima omogući regularan pristup tržištu rada.
Od tada je, navodi Tagescajtung, broj zahteva za dobijanje azila iz zemalja Zapadnog Balkana značajno opao. List podseća da ljudi iz tog dela Evrope često rade u zdravstvu i građevinarstvu, u restoranima i hotelima. Bivša nemačka, tzv. semaforska vlada Olafa Šolca (SPD, Zeleni i Liberali) 2024. godine ne samo da je produžila to pravilo, već je i povećala kvotu za dodelu radnih viza sa 25.000 na 50.000 godišnje.
(EUpravo zato.rs)
