Misterija mumije iz austrijskog sela napokon je razrešena. Naučnici su objavili da je sveštenik iz 18. veka balsamovan na neočekivan način - kroz rektum, prenosi Guardian.
Godinama su kružile teorije o mumificiranom telu sahranjenom u kripti crkve u mestu Sveti Tomas am Blazenštajn. Prema lokalnim pričama, radilo se o prirodno sačuvanim posmrtnim ostacima aristokratskog kapelana Franca Ksavera Sidlera von Rosenega, koji je umro 1746. u 37 godini. Dobio je nadimak "isušeni kapelan".
Sada stručnjaci tvrde da su otkrili da je zapravo bio balsamovan. Želudac i karlica su bili napunjeni komadićima grančica i drveta, tkaninama poput konoplje i svile i cin hloridom - materijama koje upijaju telesne tečnosti.
"Trup nije bio otvoren"
"Trup nije bio otvoren, što znači da je jedini mogući ulaz bio kroz rektum", rekao je dr Andreas Nerlih, patolog sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu i glavni autor studije. Dodao je da je reč o sasvim drugačijem postupku od poznatih metoda balsamovanja, uključujući one iz drevnog Egipta.
U radu objavljenom u naučnom časopisu "Frontiers in Medicine Nerlich" i saradnici navode da je mumija već bila pregledana i rendgenski snimana.
Iako rendgenski snimci nisu otkrili unutrašnjost, pokazali su okruglu strukturu u donjem levom delu debelog creva, što je pokrenulo glasine da je čovek možda umro nakon što je progutao otrovnu kapsulu.
Tokom nedavne obnove kripte istraživači su dobili dozvolu za delimičnu obdukciju, CT snimanje i dodatne analize. Otkrili su da mumija, čiji je gornji deo tela dobro očuvan, dok su lice, potkolenice i stopala u raspadu, pripada muškarcu, najverovatnije u dobi između 35 i 45 godina. Radiokarbonska analiza uzorka kože sugeriše da je umro između 1734. i 1780.
"Otrovna kapsula" je zapravo staklena perla
Tim ističe da se ti podaci podudaraju s poznatim činjenicama o Sidleru. Analiza kostiju, zuba i kože pokazala je da je ishrana tog čoveka bila tipična za lokalnog župnika, bogata namirnicama životinjskog porekla i srednjoevropskim sortama žitarica.
Kao što se i očekuje za sveštenika koji je imao lak život, kostur ne pokazuje znakove fizičkog stresa. Međutim, telo pokazuje tragove dugotrajnog pušenja lule i čukljeva.
"Šiljaste cipele i lula za pušenje bili su vrlo tipični za sveštenike tog vremena", rekao je Nerlih.
Što se tiče navodne otrovne kapsule, naučnici su otkrili da se radilo o staklenoj perli sličnoj onima koje se koriste za krunice, koja je najverovatnije završila u telu kao ukras na materijalu kojim je bilo ispunjeno.
Istraživači veruju da je uzrok smrti bilo teško plućno krvarenje izazvano tuberkulozom budući da telo pokazuje jasne znakove te bolesti.
Prvi dokumentovani slučaj ovakve vrste balsamovanja
Zašto je Sidler uopšte balsamovan ostaje nepoznanica. Iako dokazi upućuju da se postupak možda sprovodio kako bi se sprečilo širenje zaraze tzv. mijazmom ("lošim vazduhom"), Nerlih ističe i drugu mogućnost - da je balsamovanje omogućilo prevoz tela u njegov rodni samostan Valdhauzen.
Sidler verovatno nije jedini bio balsamovan na taj način.
"Ovo je prvi dokumentovani slučaj ovakve vrste balsamovanja. Nemamo pojma koliko često i gde je to bilo rađeno iako pretpostavljamo da je ovakva 'kratkoročna konzervacija' bila mnogo češća nego što bismo očekivali", istakao je stručnjak.
(EUpravo zato/Guardian)
