"Kao što Evropska unija treba da bude ujedinjenija, tako i Zapadni Balkan mora da bude bolje integrisan", izjavio je italijanski ambasador u Srbiji Luka Gori na međunarodnoj konferenciji Sustainable Development Forum 2025: "Konkurentnost u turbulentnim vremenima".
Dvodnevna konferencija je održana u Beogradu 30. i 31. oktobra pod pokroviteljstvom Globalnog foruma za održivi razvoj, uz podršku Privredne komore Srbije i Džadž Biznis škole Univerziteta u Kembridžu.
Događaj je okupio veliki broj diplomata, stručnjaka i profesora iz različitih oblasti kao i predstavnike institucija i kompanija koje ulažu u održivost. Fokus je bio na trgovini i energetici u doba globalne neizvesnosti, dok je jedna od glavnih tema bila i primena veštačke inteligencije.
Program je otvorio "ambasadorski panel" na kome su učestvovali ambasadori Italije, Velike Britanije i Nemačke kao i ambasador Evropske unije u Srbiji.
"Evropi je potreban Zapadni Balkan"
Ambasador Evropske unije u Srbije, Andreas fon Bekerat, govorio je o važnosti jedinstvenog tržišta, ali je istakao da, uprkos svemu, ono nije potpuno.
"Važno je da budemo otporniji u zaštiti jedinstvenog tržišta, tu se ne radi o protekcionizmu već borbi protiv nefer trgovine. Zato je važno diverzifikovati trgovinske partnere. U nestabilnom svetu se ipak pokazuje koliko je EU privlačna kao trgovinski partner - stabilan i pouzdan. Potpisali smo sporazume sa Meksikom, a očekujemo i saradnju sa Švajcarskom i Indonezijom, i nadamo se da će uskoro na spisku naših partnera da se nađu i Indija I Malezija", naveo je.
Kada je reč o SAD i Kini, Fon Bekerat je istakao da je EU u određenoj meri uspela da spreči trgovinski rat sa Vašingtonom, ali da sa Pekingom postoji drugačiji odnos i da ta zemlja ostaje važan evropski trgovinski partner.
Osvrćući se na pitanje proširenja, izjavio je da EU ne služi "da mi nekome pomažemo već da se formira partnerstvo".
"To i nama donosi korist, bilo da se radi o visokokvalifovanoj radnoj snazi, ne samo u IT sektoru, ili o nečemu drugom, potencijal je ogroman. U regionu Zapadnog Balkana se sprovodi Plan rasta, vredan 6 milijardi evra, koji upravo tome i služi, da se benefit proširenja sastoji od postepenih podsticaja", naveo je.
On je istakao da je i Srbija usvojila Reformsku agendu, ali da reforme moraju da se sprovode kako bi se primala finansijska pomoć.
"Tako se postepeno ide ka EU, dobija se pristup jedinstvenom tržištu, pomenimo SEPA-u, zelene koridore ili roming... Svi ti benefiti su na usluzi građana Srbije, ali ako se reforme sprovode. Mi želimo da Srbija bude bliža EU jer i mi imamo koristi od toga", zaključio je ambasador EU.
Sa druge strane, italijanski ambasador, Luka Gori, smatra da, iako su Crna Gora i Albanija napravile određene pomake, u Evropsku uniju mora da uđe ceo region.
"Međutim, i sam Zapadni Balkan treba da bude bolje integrisan. Da budem iskren, nisu ispunjena očekivanja, možda nema dovoljno ulaganja ili dobrog rukovodstva, ali to je realnost. Ako region bude bolje integrisan, uticaj na BDP bi bio povoljniji za 10 odsto. Plan rasta je dobar instrument za to", poručio je ambasador Italije.
Kako je dodao, ključno je raditi na nezavisnosti i suverenitetu EU, a Zapadni Balkan je važan deo toga i "moramo mnogo da se potrudimo da budu sa nama u EU".
Nemačka ambasadorka u Srbiji, Anke Konrad, istakla je da zna kako izgleda kada se ponovo povežete sa EU jer je rođena u Istočnoj Nemačkoj.
"Jeste jedinstveno tržište velika snaga EU jer ima institucionalnu podršku, ali se mora jačati ljudski kapital. Moramo povećati otpornost, a Zapadni Balkan igra veliku ulogu u tome", rekla je.
Velika Britanije je istupila iz EU, ali kako ističe ambasador Edvard Ferguson, sada se nalaze u "interesantnoj fazi" nakon Bregzita.
"Imamo laburističku vladu koja je obnovila odnose sa EU. Sa jedne strane zadržavamo određene slobode koje smo želeli da postignemo Bregzitom, all istovremeno hoćemo da uklonimo neke prepreke sa EU i da budemo što fleksibilniji. Primera radi, Britanija je deo evropskog programa Horizon Europe, u kome učestvuje i Zapadni Balkan, što je fantastična prilika za inovacije, institucionalno i pojedinačno", rekao je ambasador Velike Britanije u Srbiji.
"Održivost je pitanje odgovornosti"
Ambasadori su se na panelu dotakli i teme održivosti, a britanski diplomata je istakao da ona treba da bude osnova poslovanja.
"Ako se previše oslanjamo na resurse koji su ograničeni, to predstavlja pretnju, zato želimo da sve diverzifikujemo i radimo zajedno", poručio je.
Komentarišući načela održivosti, ambasadorka smatra da je to pitanje odgovornosti.
"Morate da budete primer, ako želite da budete konkurentni, morate da budete održivi, a mi ne možemo da čekamo da drugi rade za nas nego da budemo predvodnici", ukazala je.
Ambasador Gori je poručio da tržišno nadmetanje danas zavisi od zelene tranzicije.
"Deindustrijalizacija je veliki rizik, i u tome treba biti pažljiv. Ako promenite industrijsku panoramu u pustinju, onda ne ništa ne dobijate jer u pustinji nema života", upozorio je.
Diplomate su istakle da je u EU na vrhu agende bezbednost kontinenta zbog čega održivost ili ulaganje u inovacije nije u pojedinim državama prioritet, ali su saglasni da Evropa treba više da ulaže u startape. Prema rečima ambasadorke Anke Konrad, rešenja postoje, ali se slabo primenjuju.
"Mi imamo problem sa tehnološkim jazom i to treba istaći. Od top 50 tehnoloških kompanija, tek tri se nalaze u Evropi. (Schneider, SAP i ASML - prim. aut). Treba ukloniti prepreke za inovacije i sprovesti komercijalizaciju otkrića jer, nažalost, samo trećina patenata ode i na tržiste. Dragijev izveštaj je dobar primer za budući rad, ali treba slediti te smernice", zaključio je Gori.
U ostatku Foruma, govorila su i trojica glavnih pregovarača Ciljeva održivog razvoja (SDGs) - diplomate Dejvid Donohju, Čaba Kereši i Mačarija Kamau, profesori Univerziteta Kembridž Majk Polit, Lusija Rajh i Kaled Sufani, poznati ekonomista Džefri Saks i mnogi drugi.
(EUpravo zato)