Da je čuveni brod Titanik samo malo izmenio pravac kretanja, mogao je da izbegne svoju tragičnu sudbinu, zaključili su stručnjaci nakon proučavanja skeniranih snimaka olupine, najdetaljnijih do sada.
Najveći istorijski poduhvat mapiranja u dubokim vodama otkrio je nove informacije o potonuću, uključujući i to da bi frontalni udar u ledenu santu možda bio manje katastrofalan od bočnog udarca koji se zapravo dogodio.
Ovi 3D skenovi biće pretvoreni u "lokacijski zasnovano" iskustvo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima početkom sledeće godine, rekao je filmski producent Entoni Gefen, koji je pokrenuo mapiranje olupine.
"U budućnosti ćete moći da zaronite u Titanik pomoću VR naočara", rekao je, ali nije otkrio druge detalje.
Nova saznanja su deo dokumentarnog filma "Titanik: Digitalno vaskrsnuće" koji je u petak počeo sa emitovanjem na kanalu Nacionalna geografija.
Kao što znamo, ogromni brod je 1912. plovio iz Engleske ka Njujorku, kada je nakon sudara sa santom leda potonuo 14. aprila. Više od 1.500 ljudi je poginulo u ledenim vodama severnog Atlantika.
Kompanija za mapiranje morskih dubina Magelan napravila je 715.000 digitalnih fotografija olupine na dubini od 3,8 kilometara tokom tronedeljne ekspedicije 2022. godine. Potpuni 3D sken stvorio je najprecizniji model olupine Titanika na svetu, koji su istoričari, inženjeri i forenzički stručnjaci analizirali pune dve godine.
A šta se dogodilo sa santom leda u koju je udario Titanik?
Zanimljivo je da su i brod i santa leda svoje putovanje započeli 1909. godine.
Može se reći da je, tehnički, priča ovog ledenog brega počela pre otprilike 15.000 godina kada je sneg prekrio ledene slojeve današnjeg Grenlanda. Procenjuje se da se godišnje 40.000 santi leda odlomi sa obala Grenlanda, ali je ledeni breg Titanik potekao sa ledene ploče Ilulisat. Verovatno je bio jedini te godine. Većina novonastalih santi se istopi kroz godinu ili dve, ali je Titanik preživeo taj period i prošao kroz toplije vode Golfske struje. Do proleća 1912, santa je došla u vode Njufaunlenda.
Gradnja Titanika je započeta 1909. i smatralo se da je bio najveći brod svoga vremena. Na prvo putovanje je krenuo 10. aprila 1912. godine iz Sautemptona, a na čelu broda bio je kapetan Edvard Smit, iskusni pomorac. Prvih nekoliko dana se smatralo da 2.240 putnika i članova posade nemaju razloga za brigu, ali se to brzo promenilo.
Tog kobnog dana su stizala upozorenja o potencijalno opasnim ledenim bregovima. Brod Kalifornijan je čak obavestio Titanik da su zaustavili plovidbu zbog velike količine leda. Međutim, radio-operater na Titaniku, preopterećen telegramima, navodno je odgovorio: "Ćuti! Zauzet sam".
Iako se brod kretao velikom brzinom, niko nije uočio ledeni breg na mesečini, sve dok nije bilo prekasno. U 23:39 časova, osmatrač Frederik Flit konačno je ugledao opasnost i povikao: "Santa, pravo ispred!". Titanik se sudario sa ledenim bregom za manje od jednog minuta.
Prema procenama preživelih, santa leda je bila visoka između 15 i 30 metara, a dugačka do 120 metara. Nastala je rupa na desnom boku Titanika, probivši mitove o nepotopivosti broda.
Agonija je trajala dva sata i 40 minuta, ali se tu ne završava priča o ledenoj santi koja je presudila Titaniku.
Nemački parobrod Bremen stigao je na mesto nesreće nekoliko dana kasnije. Putnici su, navodno, mogli da vide tela u vodi, ostatke olupine i delove leda u blizini. Putnik Stefan Rehorek je fotografisao jedan određeni breg – najverovatnije upravo onaj koji je udario Titanik.
Postoji još nekoliko mogućih fotografija brega, ali nije bilo vremena da se dokumentuje mnogo više dve nedelje nakon brodoloma, ledeni breg se verovatno otopio u okeanu.
Iako je opstajao dugo, nije mogao da preživi toplije vode u koje je uplovio.
Naravno, danas se santa leda smatra glavnim krivcem za brodolom, ali se mnogi pitaju da li su i drugi faktori doprineli tragediji.
Pre svega, Titanik je plovio velikom brzinom – 20,5 čvorova (oko 38 km/h) – kada je udario u breg. Drugo, moderna istraživanja sugerišu da je brod bio zaptiven delovima slabijeg kvaliteta. Takođe je moguće da je požar u kotlarnici pre sudara oslabio trup broda.
Danas, Titanik počiva na dnu okeana, na dubini od 4.000 metara, oko 650 kilometara istočno od Njufaundlenda. Mesto je prepuno artefakata i predstavlja jeziv podsetnik na tragediju. Santa leda je odavno nestala.
(EUpravo zato/All That's Interesting/Daily mail)
