Grenland, najveće ostrvo na svetu, ovih dana je u žiži javnosti jer je američki predsednik Donald Tramp izjavio da bi bilo dobro kada bi ga SAD kupile.
To je izazvalo brojne reakcije, prvenstveno danskih zvaničnika, jer Grenland važi za dansku autonomnu teritoriju.
Dok se diplomate raspravljaju o ovom kontroverznom predlogu, možemo se podsetiti nekoliko zanimljivih podataka arktičkog ostrva.
Geografski, Grenland je deo Severne Amerike, ali se smatra evropskim područjem. Od 9. veka su njime gospodarile dve kolonijalne sile - Norveška i Danska.
Grenland se uglavnom oslanja na ribolov, a Danska doprinosi u značajnoj meri njegovom budžetu - najmanje 60 odsto.
Oblast je takođe bogata naftom, gasom i retkim mineralima.
Neprekidan dan tamo traje dva meseca, a 80 odsto ostrva je prekriveno večnim ledom koji je u pojedinim delovima debeo oko četiri kilometra. Međutim, i to se menja usled globalnog zagrevanja.
SAD su dugo posmatrale Grenland kao strateški važnu tačku, pa su tamo postavile i bazu tokom hladnog rata.
Najveće svetsko ostrvo
Grenland zauzima površinu od 2,16 miliona kvadratnih kilometara, uključujući nekoliko ostrva koja se nalaze u blizini obala.
Iako samo manji deo ostrva nije pod ledom, i dalje je veličine Švedske.
Na Grenlandu živi oko 56.000 ljudi što ga čini jednom od zemalja sa najmanjom gustinom naseljenosti.
Nekada je zaista bio zelen
Pošto je većina teritorije prekrivena snegom i ledom, arktička nacija odiše belom bojom.
Ali, kako je onda Grenland dobio ime "zelena zemlja" (Greenland)? Kada je Erik Crveni, islandski ubica, bio proteran na ostrvo, nazvao ga je zelenim u nadi da će privući doseljenike.
Ipak, sudeći prema naučnicima, Grenland je nekada zaista bio zelen, mada je to bilo više od 2,5 miliona godina.
Nova studija je otkrila da je drevno zemljište bilo zamrznuto milionima godina ispod oko 3 kilometra leda.
Grenland je autonomna zemlja
Grenland je autonomna zemlja unutar Kraljevine Danske. Iako je bliži Severnoj Americi, politički i kulturno je povezan sa Evropom čitav milenijum.
Danska je od 1721. imala koloniju na Grenlandu, a deo te države je postao tek 1953.
Kasnije su im postepeno davali veća ovlašćenja, a pod novom strukturom, Grenland može tražiti više odgovornosti. Očekuje se i da će se u budućnosti održati referendum o nezavisnosti.
Istorija duga 4.500 godina
Istoričari tvrde da su prvi ljudi stigli na Grenland oko 2500. godine pre nove ere. Grupa doseljenika je navodno tamo izumrla, a kasnije su ih nasledile druge grupe iz Severne Amerike.
Početkom 10. veka su počeli da se naseljavaju Islanđani, ali su i oni nestali krajem 15. veka.
Inuiti su na Grenland stigli iz Azije u 13. veku, a njihova loza se održala do dana današnjeg. Većina današnjih stanovnika su direktni potomci tih doseljenika i dan-danas poštuju neke običaje stare vekovima.
88 odsto populacije čine Inuiti ili ljudi koji su mešavina danskog i inuitskog porekla.
Oni ne vole da ih zovu Eskimima već Inuitima ili Kalaalitima jer reč Kalaalit upravo znači stanovnik Grenlanda na njihovom jeziku.
Nema puteva na Grenlandu
Iako zauzima površinu od 2,16 miliona kvadratnih kilometara, tamo ne postoje putevi i železnički sistem.
Postoje putevi u okviru gradova, ali se završavaju u predgrađima.
Između gradova se putuje avionom, brodom, helikopterom, snoumobilom ili saonicama koje vuku psi.
Brodovi su najpopularnije prevozno sredstvo, tako da se leti može videti veliki broj meštana kako krstare fjordovima.
Ribolov i lov na kitove
Glavna industrija Grenlanda je ribarstvo. Zemlja uvozi skoro sve sem ribe, morskih plodova i drugih životinja koje se mogu loviti na ostrvu, poput kitova i foka.
Svaka administrativna jedinica ima posebnu kvotu kada je reč o lovu na kitove, foke i ribu, kako se vrste ne bi ugrozile.
Plavi kit se ne sme loviti jer je zaštićen, a njegovo meso i meso foke se ne mogu izvoziti već se mogu konzumirati samo lokalno.
Živopisna prestonica
Skoro jedna četvrtina stanovništva živi u prestonici Nuku. (Nuuk). To je najveći grad koji sadrži brojne muzeje, zanimljive kafiće i butike.
Preporučuje se poseta Nacionalnom muzeju Grenlanda, Muzeju umetnosti Nuk, Kući kulture Katuak...
Grad je okružen i mrežom fjordova, pa su popularni i izleti u prirodi.
Ponoćno sunce
Sunce ne zalazi od 25. maja do 25. jula i vidljivo je tokom tog perioda na nebu. Ponoćno sunce je zanimljiv prirodni fenomen koji bi trebalo svako da iskusi makar jednom u životu.
Najduži dan u godini, 21. jun, državni je praznik - tada se lokalci okupljaju na suncu i uživaju u roštilju.
(EUpravo zato/Visit Greenland)
