Prema različitim globalnim indeksima sreće, poput Svetskog indeksa sreće Finci, Danci i Islanđani kotiraju se godinama kao najsrećniji na svetu.
Tu su takođe i drugi skandinavski narodi poput Šveđana o Norvežana.
Činjenica je da ove zemlje karakteriše jak socijalni sistem koji smanjuje društvene nejednakosti, dok je postignut i odličan balans između posla i života. Takođe, za ove zemlje se vezuje i visok životni standard, ali nije u tome sve, ovi narodi jednostavno znaju da žive i da se raduju malim stvarima.
Naime, Skandinavci imaju vrlo visok nivo poverenja u svoje institucije i međusobno poverenje među sugrađanima. Ova društvena kohezija doprinosi smanjenju stresa i povećava opšti osećaj sigurnosti i podrške.
Takođe, ljudi u Skandinaviji uživaju u kontaktu s prirodom, što je povezano sa mentalnim zdravljem i opštim blagostanjem.
Države se takođe snažno zalažu za očuvanje prirodne sredine, što stvara osećaj odgovornosti i povezanosti sa svetom oko njih.
U mnogim skandinavskim kulturama, vrednuje se skromnost, uzajamno poštovanje i fokusiranje na kolektivnu dobrobit.
Osim toga, skandinavski narodi često praktikuju filozofiju "hygge" (Danska), što znači uživanje u jednostavnim, svakodnevnim stvarima i pronalaženje zadovoljstva u malim trenucima života.
Ono što je ipak najznačajnije u poimanju sreće jeste to što su ovi narodi davno naučili da osećaj zadovoljstva ne dolazi od sticanja, bogaćenja, takmičenja i slave, već od onih malih, svakodnevnih stvari.
Zašto onda nismo svi takvi?
Zato što upravo jurimo za onim što ne donosi sreću.
S druge strane, ovi narodi bašvole život.
Finci koriste svaki sunčan dan za uživanje
Finska je hladna zemlja sa veoma malo sunca tokom godine i svaki sunčani dan ljudi koriste da ga provedu napolju, u društvu. U toplini doma posvećeni su pripremanju hrane, igri s decom i vremenu sa supružnicima.
U Finskoj između građana ne postoje velike razlike u prihodima. Ne zanima ih previše da postanu slavni. Svaki Finac živi normalnim, udobnim životom gde se bez velikog stresa plaćaju računi i kupuju neophodne stvari.
Niko nikome ne zavidi, niti se uperi prstom na onoga koji ima više. Oni nisu opsednuti ni poslom, imaju osmočasovno radno vreme i posao ne nose kući.
Naprotiv, privatnost i porodica su im važniji od trke za bogatstvom. Lekcija koju daju svetu glasi: Velike stvari su nevažne, a male su presudne!
Danski hige, poverenje i sloboda
Danska je mala kraljevina sa samo 5,6 miliona stanovnika i spada u jednu od zemalja najravnopravnijih građana na planeti, sa odličnom socijalnom zaštitom, niskom stopom kriminala i građanima koji imaju veliko poverenje u državne institucije i jedni u druge.
Dancima nije bitno ko zauzima kakav položaj u društvu, da li je neko lekar ili đubretar.
Turistima danska svakodnevica deluje nestvarno: stanovi se danju često ne zaključavaju, roditelji ostavljaju kolica s bebama ispred prodavnica dok kupuju, a trgovci smatraju da im nisu potrebne sigurnosne kamere.
Čak i u bankama retko možete videti čuvara. Danci se zadovoljavaju malim stvarima. Najčešća reč koja se kod njih čuje je "hige" (hygge) - u slobodnom prevodu: divota, uživancija. Koriste je u svakoj prilici i sve može da bude hige: dan u prirodi, večera s prijateljima, vožnja bicikla, gledanje filma, pivo u baru...
Lekcija iz Danske glasi: Kad god možete, iskoristite vreme za uživanje i shvatite važnost poverenja!
Lekcija sa Islanda: Sreća je u stvaranju, a ne u sticanju
Građani ovog ostrva opsednuti su stvaralaštvom.
Svaki deseti Islanđanin tokom života objavio je bar jednu knjigu. Neverovatno je koliko drže do kreativnosti i toga da se ostvare na umetničkim poljima. Ostaviti trag iza sebe u vidu nekog dela na Islandu je pravilo, a ne izuzetak.
To ih razlikuje od svih naroda na svetu koji su ovaj segment života podredili novcu i kupovini dobara. Na Islandu se kreativnost i talenat razvijaju i važniji su od bilo kog zanimanja. Ne spadaju u hobi, već postoji mnoštvo umetničkih poslova.
Lekcija sa Islanda glasi: Sreća je u stvaranju, a ne u sticanju!
Sreća je u malim stvarima
Sreću često tražimo na mestima na kojima je najteže pronaći, kao što je bezumni lov na novac i materijalne stvari. Takvo razmišljanje može nas odvesti u problem poput nezadovoljstva i depresije, a ipak na to možemo sami uticati.
Iako često mislimo da nam je potrebno još jedan kilogram manje, veći stan ili luksuzniji auto da bismo bili srećni, stvarna sreća se zapravo krije u jednostavnim, svakodnevnim stvarima.
Na primer, kada provodimo vreme sa voljenim osobama, kada smo zdravi i možemo da se opustimo, trčimo ili šetamo po parku, ili kada uživamo u sitnicama kao što su šolja omiljenog čaja, dobra knjiga ili film. Dakle, uživanje u trenutku.
Dobar odnos s porodicom, prijateljima i komšijama donosi mir i zadovoljstvo. Na kraju, te male stvari postaju ono što zaista čini život ispunjenim.
(M.A./EUpravo zato/oazaznanja.com)
