Najmanja država u Evropi, Vatikan, propisala je nova pravila koja kažu da samo papa, a ne lokalni biskupi, može da proglasi ukazanja i otkrovenja "natprirodnim".
Natprirodne pojave, kao što su "ukazanja ili vizije Hrista ili Presvete Bogorodice, i druge pojave", ojačale su veru i podstakle odanost, a u nekim slučajevima dovele su do osnivanja popularnih svetilišta, navodi Gardijan.
Ipak, postoji zabrinutost zbog kruženja neproverenih vesti o krvavim suzama na statuama ili svetim slikama koje su objavljene na društvenim mrežama.
Novo uputstvo "ne treba da kontroliše ili (još manje) uguši duh", rekao je kardinal Viktor Manuel Fernandez, šef kancelarije u vatikanskoj administraciji. Ali neki slučajevi natprirodnih pojava su iskorišćeni za profit, moć i lični interes, ili čak izgovor kontrolisanje ljudi ili zlostavljanje, navodi ovaj list.
Postojala je "mogućnost da vernici budu zavedeni događajem koji se pripisuje božanskoj inicijativi, ali je samo proizvod nečije mašte, želje za nečim novim, sklonosti da se izmišljaju neistine (mitomanija) ili sklonosti ka laži".
Ukazanja i popularnost destinacija za hodočašće
Nova pravila oduzimaju biskupima moć da prepoznaju "natprirodna" ukazanja i druge navodno božanske događaje.
Navodna ukazanja Device Marije dovela su do toga da Fatima u Portugalu i Lurd u Francuskoj postanu popularna i unosna odredišta hodočašća. Tvrdnje crkvenih ličnosti, poput Padre Pija i Svetog Franje Asiškog, da su iskusile specifično isksutvo za koje se veruje da je simbolična reprodukcija Isusovih rana tokom raspeća, inspirisale su milione katolika.
Ali skepticizam u vezi sa slučajem Međugorja u Bosni i Hercegovini, gde su navodna ukazanja Device Marije svake godine privukla hiljade hodočasnika, navela je papu da naredi istragu 2018. Još uvek nije donesen zaključak, rekao je Fernandez.
Bog "nikada ne prestaje da nam daruje svoje blagodati kroz delovanje Svetog Duha", izjavio je on. Ali dužnost crkve je da "zaštiti vernike od svake prevare".
(JA/EUpravo zato/Gardijan)
