Dok su druga deca pravila kule od peska, Željko Utvar je tražio neobične predmete, stare novčiće, minerale i fosile.
Arheolog, ipak, nije postao, već arhitekta.
Kada je pre 20-ak godina sa terena doneo predmete koji su se koristili u seoskim domaćinstvima početkom 20. veka, nije ni slutio da će postati vlasnik najveće privatne etnografske zbirke u našoj zemlji za koju mu je nuđeno milion evra.
Sada, kako kaže, živi na dvadesetak kvadratnih metara, a u ostatku kuće je više od 5.600 dragocenih predmeta koje je uglavnom pronalazio na pijacama.
"I to je ono što je meni i posle 20 godina sakupljanja i bavljenja proučavanjem ove tematike potpuno nerealno i nejasno da ovako jedni božanstveni muzejski predmeti ikada mogu da se nađu negde u kontejneru, na đubrištu“, kaže Utvar za RTS.
Nije sakupljao samo nošnje i pokućstvo već i literaturu. Da nije reč o bezvrednim predmetima najbolje govori to što je imao nekoliko izložbi u zemlji i inostranstvu.
"Ja sam video jednu neprekinutu nit u našim šarama na nošnji 19. veka pogotovu kosovsko i juga Srbije sa šarama na vinčanskim figurinama i zdelama i to me je pokrenulo da se ozbiljno bavim proučavanjem i propagiranjem upravo tog kontinuiteta srpskog života na Balkanu nekih 7.000 godina“, navodi kolekcionar.
Svaki eksponat ima svoju priču
"Ima tu detalja koje sam priželjkivao, pa su došli. Jedan od oglavlja ženskih sa kraja 19. veka, tepeluk sa biserima, uspeo sam pre mesec dana da kupim, oni su jako skupi jer i u to vreme su bili nepojmljivi, da u centralnoj Šumadiji ili u Beogradu neko nosi kapicu sa biserima“, ističe Utvar.
Većina predmeta koje je pronalazio bili su u lošem stanju, pa je naučio kako da ih restaurira i konzervira. U muzejima se čuvaju u specijalnim uslovima.
U Željkovoj kući je ipak drugačije. Ipak, svaki predmet je kataloški popisan, fotografisan i numerisan.
"Ovo što možete da vidite u sobi je tačno 500 predmeta i zamislite sada da u celoj zbirci se nalazi 11 ovakvih soba sa predmetima, a da se svi ti predmeti prikažu bilo bi potrebno negde oko tri, četiri hiljade kvadrata, to je nemoguće", kaže nesuđeni arheolog i kolekcionar koji bi želeo da mu lokalne vlasti Palilule obezbede prostor za izložbu.
Za sada 60 odsto kolekcije čine nošnje, a 40 su predmeti od drveta, stakla, keramike i metala. Ali tu nije kraj, svakim danom zbirka se uvećava, a Željkov plan je da sakupi 15.000 dragocenih predmeta.
Kako Evropska unija ulaže u kulturu u Srbiji?
Očuvanje zajedničkog kulturnog nasleđa Evrope, podrška i promocija umetnosti i kreativnih industrija u Evropi nalaze se među ciljevima Evropske unije. Zbog toga, Evropska unija i u državama koje su u procesu pristupanja pokreće konkretne inicijative.
Evropska unija prepoznaje kulturu i zbog njenog šireg socioekonomskog značaja, koji zauzvrat doprinosi međusobnoj saradnji, inkluziji i blagostanju evropskih društava i zajednica. Iz tog razloga, zaštita i promocija kulturnog nasleđa sastavni su deo misije EU u Srbiji.
Neki od najvažnijih projekata koje je EU finansirala u Srbiji bili su: obnova Golubačke tvrđave; obnova Franjevačkog samostana u Baču; obnova Pirotskog Grada; obnova sinagoge u Subotici, koja datira iz 1902. godine; izgradnja Centra za posetioce u Lepenskom viru; rekonstrukcija Botaničke bašte "Jevremovac" u Beogradu; i obnova Narodnog pozorišta u Beogradu.
(EUpravo Zato/RTS)
