Evropski parlament traži stroža pravila za zaštitu dece na internetu, uključujući uvođenje jedinstvene starosne granice od 16 godina za korišćenje društvenih mreža i zabranu praksi koje podstiču zavisnost.
U novousvojenom izveštaju, zastupnici upozoravaju da digitalne platforme nedovoljno štite maloletnike od manipulativnih algoritama, opasnih sadržaja i komercijalnog iskorišćavanja, te pozivaju EU da hitno reaguje i uvede strože kontrole, jasnije odgovornosti i bezbednije okruženje za mlade korisnike interneta.
Zastupnici žele da EU preduzme odlučnije mere za zaštitu maloletnika na internetu, uključujući starosnu granicu od 16 godina i zabranu najštetnijih praksi.
Oni su u sredu sa 483 glasa za, 92 protiv i 86 uzdržanih usvojili nezakonodavni izveštaj u kojem izražavaju duboku zabrinutost zbog opasnosti po fizičko i mentalno zdravlje sa kojima se maloletnici suočavaju na internetu.
Parlament traži bolju zaštitu od manipulativnih strategija koje mogu povećati zavisnost i negativno uticati na sposobnost maloletnika da se koncentrišu i na zdrav način koriste sadržaj na internetu.
Minimalna starost za društvene mreže
Kako bi se pomoglo roditeljima da kontrolišu aktivnosti svoje dece na internetu i obezbedilo da sadržaj koji vide bude primeren njihovom uzrastu, Parlament je predložio usklađenu evropsku digitalnu starosnu granicu od 16 godina za pristup društvenim mrežama, platformama za razmenu video-sadržaja i asistentima koje je stvorila veštačka inteligencija.
Maloletnicima uzrasta od 13 do 16 godina pristup bi mogao biti omogućen uz saglasnost roditelja.
Podržavajući rad Komisije na razvoju evropske aplikacije za proveru starosti i evropskog digitalnog identiteta, zastupnici ističu da sistemi verifikacije moraju biti precizni i štititi privatnost maloletnika. Takvi sistemi ne oslobađaju internet platforme odgovornosti za obezbeđivanje da su njihovi proizvodi bezbedni i primereni uzrastu, dodaju zastupnici.
Kako bi se podstaklo veće usklađivanje sa Aktom o digitalnim uslugama i drugim relevantnim propisima, zastupnici predlažu da viši rukovodioci budu lično odgovorni za slučajeve ozbiljnog i dugotrajnog nepoštovanja pravila, posebno u pogledu zaštite maloletnika i provere starosti.
Parlament je takođe zatražio:
· zabranu najštetnijih praksi koje stvaraju zavisnost i automatsko isključivanje drugih funkcija koje izazivaju zavisnost (uključujući beskonačno listanje sadržaja, automatsko pokretanje, osvežavanje povlačenjem, nagrade za upotrebu i štetnu igrifikaciju) za maloletnike
· zabranu sajtova koji ne poštuju pravila EU
· mere za suzbijanje uverljivih tehnologija poput ciljanih oglasa, oglašavanja influensera, dizajna koji stvara zavisnost i „tamnih obrazaca” iz predstojećeg akta o digitalnoj pravičnosti
· zabranu sistema za preporučivanje koji se zasnivaju na profilisanju i angažovanju kada su u pitanju maloletnici
· primenu Akta o digitalnim uslugama na internet video-platforme i zabranu tzv. loot kutija i drugih nasumičnih elemenata u igrama, kao što su valute unutar aplikacije, točkovi sreće i mehanizmi „plati da napreduješ“
· zaštitu maloletnika od komercijalnog iskorišćavanja, uključujući zabranu platformama da nude finansijske podsticaje za „decu influensere“
· hitne mere za rešavanje etičkih i pravnih dilema povezanih sa proizvodima generativne veštačke inteligencije, kao što su uverljiv lažirani sadržaj (deepfake), čet-botovi, AI agenti i aplikacije za generisanje nagih fotografija (koje manipulišu fotografijama bez pristanka).
Izvestiteljka Kristel Šaldemose (S&D, Danska) tokom rasprave je rekla da je ponosna na ono što radi Parlament jer pruža mogućnost da zajedno zaštite maloletnike na internetu.
"Zajedno sa snažnom i doslednom primenom Akta o digitalnim uslugama, ovim merama se može drastično povećati nivo zaštite dece. Konačno povlačimo crtu. Jasno poručujemo platformama: Vaše usluge nisu namenjene deci. I eksperiment se ovde završava", rekla je ona.
U izveštaju se poziva na istraživanje prema kojem se 97 posto mladih svakodnevno koristi internetom, a 78 posto ispitanika uzrasta od 13 do 17 godina proverava svoje uređaje bar jednom na sat. Istovremeno, svaki četvrti maloletnik koristi pametni telefon na „problematičan“ ili „disfunkcionalan“ način, odnosno njihovi obrasci ponašanja ukazuju na zavisnost.
Prema istraživanju Eurobarometra iz 2025. godine, više od 90 posto Evropljana smatra da je potrebno preduzeti hitne mere za zaštitu dece na internetu, posebno u pogledu negativnog uticaja društvenih mreža na njihovo mentalno zdravlje (93 posto), sajber nasilja (92 posto) i potrebe za efikasnim načinima za ograničavanje sadržaja koji nije primeren uzrastu (92 posto).
Države članice počele su da reaguju i da odgovaraju merama poput starosnih ograničenja i sistema provere.
(EUpravo zato.rs)
