Stara srpska prestonica, Kruševac, danas je dom jedne uspešne preduzetničke porodice koja je odlučila da svoje ekonomsko znanje "utroši" na torte i kolače. U tome su im pomogli fondovi Evropske unije, EU PRO Plus.
Gordana Petković, vlasnica poslastičarnice "Ramonda Dezert" iz Kruševca, i njen suprug ekonomisti su po vokaciji, ali to im više nije primarni posao. Nakon godina u kompanijama, bankama i investicionim fondovima, 2018. godine odlučuju da pokrenu proizvodnju torti i kolača, isključivo po porudžbini u manjem obimu i prostoru u kojem su, kako nam priča Gordana, radili sa amaterskom opremom – kuhinjskom rernom, mikserom i slično.
"Ništa od profesionalne opreme nismo imali i to je tako trajalo jedan duži niz godina dok se nije pojavila prilika da apliciramo za sredstva EU preko EU Pro plus fonda. Pošto smo po struci suprug i ja ekonomsiti, ne poslastičari, mada volimo taj posao, mi smo sami napravili biznis plan i aplicirali smo za sredstava. Prošli smo uprkos puno prijavljenih kandidata", počinje priču za EUpravo zato naša sagovornica.
Prema njenim rečima, odlučili su da apliciraju za 25.000 evra, od kojih je njihovo učešće bilo 25 odsto, a za taj novac su u potpunosti obnovili mašine.
"Za taj novac smo kupili nove mašine, dobili smo nove frižidere, zamrzivače, miksere, pećnicu, radni sto, laminator, romanjolu za razvijanje proizvoda i onda smo proširili proizvodnju sa početnog nivoa kada smo radili torte i kolače po porudžbini. Otvorili smo jedan mali prodajni deo gde imamo komadne kolače na prodaju svakog dana. Naravno, povećao se itekako obim proizvodnje, tako da smo povećali porudžbine, a i redovna prodaja nam mnogo bolje ide zbog frižidera koje imamo zahvaljujući EU fondova", priča nam Gordana.
"Bolje je da radim za sebe"
Do svega ovoga su došli kada su odlučili da napuste tradicionalne poslove, jer su shvatili da se "u Srbiji ne vrednuje dovoljno rad".
"Onda sam odlučila da, kad već sam sposobna i želim da radim, bolje je da radim za sebe. Ljubav prema kolačima sam ponela od kuće, kao i uopšte ljubav prema kuvanju. Volim da spremam domaće, a glavni motiv je bio da u gradu ima da se kupi stvarno domaće, a ne industrijski", iskrena je naša sagovornica.
Kruševljani, ali i svi oni koji dođu u ovaj gradić na reci Rasini, u poslastičarnici "Ramonda Dezert" kupuju za potrebe slava i svadbi, ali i za sve ostale prilike.
"Najveća torta koju smo radili bila je teška 70 kilograma. Sve to raidmo ručno, pečemo svaku koricu posebno i u pitanju su stvarno domaći proizvodi, što nas razlikuje od ostalih u gradu", kaže.
Ipak, dodaje, najveći izazov im je bila neophodna dokumentacija. Kako su visoko obrazovani, odlučili su da se u potpunosti sami upuste u proceduru koju Gordana opisuje kao veoma detaljnu i složenu.
Planirali tri radnika, sada ih imaju šest
Iako su u biznis planu koji su bili u obavezi da prave kako bi dobili fondove naveli da će zaposliti tri radnika, trenutno ih imaju šest.
"Srbija i Kruševac su dobro tržište za ovaj sektor. Najvažnije je da ima dovoljno da može pristojno da se zaradi, a ako ja hranim šest porodica, znači da od ovog posla itekako dobro može da se živi", smatra Petković.
Zašto baš Ramonda Dezert – pitanje je koje je podstaklo našu sagovornicu da se i privatno otvori.
"Ime Ramonda Dezert smo dali zbog jedne lične situacije. Naime, moja sestričina se zove Natalija, moj otac ju je zvao dedina Ramonda, dedina kraljica. Onda smo se raspitali šta je to i kada smo saznali da je u pitanju simbol srpskog naroda, da je jedini cvet koji ima srpsko ima u svom latinskom nazivu (Ramonda Serbica), nađen je na našim predelima i to u periodu kada su naši vojnici prolazili preko Albanije. Otkriven je tako što je ubran za herbarijum, slučajno je naučnik prosuo vodu po biljci i ona je oživela. Tako da je to biljka koja se diže iz pepela, a ja sam zbog nekih svojih privatnih zdravstvenih problema zbog kojih niko nije verovao da može ovako da se živi i radi kako živim ja, odlučila sam da dam ime svojoj firmi Ramonda", zaključuje hrabra preduzetnica.
EU PRO
Kroz EU PRO evropski blok je u periodu od 2018. do 2021. godine izdvojio ukupno 25 miliona evra - bespovratno, a program je omogućio otvaranje preko 1.700 novih radnih mesta, doprinos privlačenju novih investicija u vrednosti od 30 miliona evra, kao i bolji kvalitet života za više od 162.000 ljudi koji sada imaju unapređen pristup komunalnim, zdravstvenim i socijalnim uslugama, i obrazovanju.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs
(JA/EUpravo zato)