U jeku pandemije, kada su mnogi razmišljali kako da sačuvaju ono što već imaju, preduzetnica Biljana Jakovljević iz Sremske Mitrovice krenula je od nule. Bez velikih planova, ali sa jasnom idejom u glavi i receptom koji je star decenijama, odlučila je da pokrene sopstveni posao.
I biznis je upravo i nazvala po svojoj inspiraciji i proizvodu, tainu - "Pekara Tain". U pitanju je savremena reinterpretacija vojničkog hleba iz Prvog svetskog rata čime se izdvojila među 80 prijavljenih projekata za konkurs "Snažne i važne" NALED-a i zaslužila podršku zbog spoja tradicije, istorije i moderne proizvodnje hrane.
"To je hleb naših predaka", objašnjava Biljana za EUpravo zato, i upravo je ta simbolika bila presudna da se na njemu gradi čitava priča.
"Pekaru sam otvorila 2021. godine, a sa pravljenjem taina sam zapravo počela nešto ranije, u vreme korone. Ideja o tainu postoji kod mene već oko 15 godina. Sve je krenulo upravo od tog proizvoda, a onda su se prirodno nadovezivali i drugi recepti. Danas u našoj pekari pravimo isključivo proizvode bez aditiva, hlebove bez aditiva, bezglutenske hlebove, peciva, kiflice, štapiće… znači, apsolutno sve je bez aditiva", ističe naša sagovornica.
Zašto joj je inspiracija bila baš tain?
Pa jer je u pitanju "nešto naše, tradicionalno".
"To je hleb koji je naša vojska nosila u torbama, izuzetno je hranljiv i može dugo da stoji, a pri tom je vrlo dobar za varenje", objašnjava.
On joj je, međutim, bio i izvor strahova.
"Strah je postojao, da li će to funkcionisati, jer tain i slični hlebovi nisu klasičan beli hleb na koji su ljudi navikli. To su hlebovi koji su zasitni, dobri za varenje i ne mogu se pojesti u velikim količinama. Plašila sam se kako će tržište reagovati. Međutim, stvari su krenule dobro. Danas imamo stalne mušterije, počeli smo sa jednom malom pekarom, a sada imamo četiri lokacije. Imamo prodajna mesta u osnovnim školama, sarađujemo sa školama i to mi je posebno drago", ističe naša sagovornica i dodaje kako je zadovoljna kako se biznis razvija, iako uvek može bolje.
U ovom poslu angažovane su žene iz uže i dalje porodice Biljane Jakovljević, tako da se za njega može reći da je, osim što je porodični biznis, u pitanju i isključivo ženska priča. Ona to ne ističe kao otežavajuću okolnosti.
"Iskreno, ne mislim da je ženama teže. Mislim da je najvažnije biti uporan. Uporan u tome da ne odustaješ od svoje ideje. Posle godinu dana mogla sam da radim potpuno drugačije, sa duplo manje radnika i duplo više profita. Ali nisam to želela. Htela sam da radim po svojim principima. Ja i danas, ako treba, uveče idem da mesim hleb, prilagođavam se radnicama, uskačem gde god treba. Ovaj posao zahteva rad, i fizički i mentalni. Jednostavno, mora da se radi", poručuje naša sagovornica.
Najveći izazov za one koji tek kreću u biznis
Prema njenim rečima, to je početni kapital.
"Mnogo ljudi ima dobre ideje, ali nema sredstva. Sve se postepeno širi, kreneš sa jednim radnim stolom, pa ti treba još jedan. Kreneš sa jednim frižiderom, pa su ti potrebna dva, pa komore… troškovi stalno rastu. Mislim da je to najveći izazov", smatra.
Ona ističe i kako žene direktno doprinosi jačanju kako lokalne tako i državne ekonomije.
"Naravno da žene doprinose. Mi direktno doprinosimo. Ja danas imam četiri stalno zaposlena radnika i četiri koja rade privremeno ili povremeno. Tu su i lokali, računi, dobavljači, struja, zakup… sve to puni lokalnu ekonomiju. Mislim da je naš doprinos veoma konkretan".
O planovima za naredni period ističe kako je ideja da se sertifikuje organski hleb, a kada to budu završili, to će biti "prvi sertifikovani organski hleb u Srbiji".
(EUpravo zato)
