Prvog dana Evropske nedelje mogućnosti u Beogradu, građani su imali priliku da na jednom mestu saznaju koje su konkretne mogućnosti dostupne kroz EU programe – od grantova i finansijske podrške do razmena iskustava, obuka i razvoja veština.
Posebna pažnja bila je posvećena info sesijama na kojima su stručnjaci diskutovali o aktuelnim temama. Na panelu o Planu rasta za Zapadni Balkan učestvovali su predstavnici Delegacije EU u Srbiji, Narodne banke Srbije, Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji i Privredne komore Srbije.
Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan donosi konkretne koristi za građane i privredu regiona. Srbija se približava punom pristupu SEPA sistemu, što će značajno smanjiti troškove međunarodnih transakcija. Takođe, očekuje se dalje smanjenje roming troškova, kao i otvaranje novih mogućnosti kroz inicijative povezane sa jedinstvenim tržištem.
Učesnici panela govorili su o konkretnim efektima ovih promena na poslovanje u Srbiji, posebno za mala i srednja preduzeća – uključujući širenje poslovanja, smanjenje barijera i jačanje saradnje sa EU partnerima.
Treba ubrzati tempo kojom se Srbija približava EU
Oliver Šarov iz Delegacije EU u Srbiji istakao je da Komisija redovno prati ispunjenje svih uslova u okviru Plana rasta. Uslovi se odnose na konkretne elemente reformske agende, uz opšte zahteve kao što je vladavina prava.
Posebnu zabrinutost, naveo je Šarov, izazvao je paket zakona iz oblasti pravosuđa, gde postoje očekivanja da se ispune sve preporuke Venecijanske komisije.
Plan rasta, prema njegovim rečima, dizajniran je da donese merljive i konkretne benefite i predstavlja inovativan pristup za kandidate za članstvo koji odražava snažan politički momentum za proširenje EU na Srbiju i ceo region.
„Potrebno je ubrzati tempo kojim se Srbija i region približavaju EU“, naglasio je Šarov, uz konstataciju da postoji izražen ekonomsko-socijalni jaz koji se ne može premostiti izjavama, već isključivo kroz praktičan i strukturisan okvir kakav nudi Plan rasta.
Konkretne promene za građane i privredu od 5. maja
Igor Savić iz Narodne banke Srbije podsetio je da je NBS posvećena evropskim integracijama punih dvadeset godina i ukazao na jednu od prvih opipljivih promena koja će doneti korist svim građanima i privredi – integraciju platnih sistema. Od 5. maja ove godine, NBS i 18 poslovnih banaka biće spremne da izvršavaju plaćanja po novim pravilima.
„Plaćanja će biti brža, efikasnija i jeftinija“, istakao je Savić. Do sada je trebalo nekoliko dana da se primi devizni priliv iz inostranstva, a ubuduće će sredstva biti raspoređena istog dana i odmah dostupna korisniku. Ovo je, prema njegovim rečima, konkretan benefit koji svaki građanin i svaki privrednik može neposredno da oseti.
Ekonomska integracija ne može da čeka formalno članstvo
Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji naglasila je da Plan rasta nije apstraktan koncept, već potvrda da privredna i ekonomska integracija ne mogu čekati formalni prijem Srbije u EU.
„Ta vrsta integracije već postoji i na visokom je nivou, pa bi predugo čekanje imalo preveliku cenu za obe strane“, rekla je Rakić. Kada je reč o Zajedničkom regionalnom tržištu, Savet se slaže s procenom Evropske komisije o potencijalu koji ono ima za rast BDP-a Srbije i regiona.
Srpske kompanije već poznaju zahteve EU tržišta
Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije istakao je da privrednici pažljivo prate razvoj događaja oko Plana rasta, pre svega u kontekstu pozicioniranja Srbije prema okruženju i prema svom najvažnijem izvoznom tržištu.
„Srpskim kompanijama izvoz na EU tržište nije novost. Naprotiv, mi izvozimo preko 20 milijardi evra na godišnjem nivou u EU, što govori da postoji ogroman broj preduzeća koja nisu samo internacionalne kompanije koje su već investirale u Srbiji, nego postoji i veliki broj kompanija koje samostalno izvoze i one poznaju standarde i razumeju zahteve tržišta.“
Plan rasta i dalja ekonomska integracija direktno se odnose na domaće kompanije, kojima donose nove prilike, ali i nove obaveze,“ istakao je Vesović na panelu o Planu rasta za Zapadni Balkan. On je naglasio da je za Srbiju jačanje regionalnih veza od ključnog značaja, s obzirom na to da je Bosna i Hercegovina naš najveći izvozni partner u okruženju.
Iako tržište Zapadnog Balkana još uvek nije formalno jedinstveno, srpski brendovi na njemu decenijama održavaju visoku vrednost.
Zaključak panela je jasan: sprovođenje reformi iz Plana rasta doneće korist svim zemljama regiona, ali je neophodno da svi zajedno uradimo više na tom putu.
(EUpravo zato/EU za tebe)
