U vremenu kada putnici sve više beže od klasičnih turističkih ruta i traže autentična, lokalna iskustva, gastro-turizam dobija potpuno novu dimenziju. Jedan proizvod iznenađujuće se izdvaja kao novi vodič kroz Evropu - sir.
Od švajcarskih dolina i italijanskih sela do idiličnih predela u Bavarskoj ili oblasti Rajna-Palatinat, te vinorodnih brda Alzasa, ljubitelji sira otkrivaju da mlečni specijaliteti nisu samo dodatak obroku već ulaznica u svet pejzaža, tradicija i priča koje bi inače ostale neispričane.
U Nemačkoj, poznatoj po kobasicama i pivu, pažnja se sve više okreće domaćim sirevima.
Vođene ture kroz planinske farme postaju pravi hit među posetiocima, koji uz miris sena degustiraju regionalne specijalitete, uparene s rustičnim hlebom i, naravno, lokalnim pivom ili vinom.
Poseban šarm ovih tura leži u spoju prirode, zanatske proizvodnje i bogate lokalne istorije.
Tako sve više zemalja, od Francuske, Švajcarske, Italije i Slovenije do Austrije, razvija specijalizovane "rute sira", koje vode kroz planinske kolibe, muzeje sira, pećine za zrenje i porodične mlekare.
Upravo jedna takva farma, Die Meckerei, postala je sinonim za spoj zanata, tradicije i duše i odličan primer kako sir postaje motiv za putovanje.
Posetili smo ovo gazdinstvo zajedno sa kolegama iz više evropskih zemalja, a u okviru medijske posete koju je organizovala Turistička organizacija Nemačke.
Tako smo imali priliku da sa ljubaznom domaćicom popričamo o kozarstvu u Nemačkoj, njihovom gazdinstvu i proizvodnji sireva.
Die Meckerei - Gde koze nisu samo životinje, već članovi porodice
Na obroncima nemačkog Landaua, u idiličnom pejzažu, smestila se farma Prokop Hof, dom autentičnih kozjih sireva i porodične filozofije koja podseća da je dobra hrana uvek plod ljubavi i poštovanja.
Od svinja do sireva - preokret sa svrhom
Farma je osnovana davne 1970. godine, kada je porodica preselila gazdinstvo iz Queichheima. Godinama su se bavili tovnim svinjama i ratarstvom, sve dok im urbanističke promene nisu presekle put. Umesto da odustanu, rešili su da krenu ispočetka.
Jula 2014. na farmu je stiglo 40 koza i jedan jarac i počela je sasvim nova priča. Stara štala za prasiće ručno je preuređena, a prvi sir je napravljen skromno, u bakinom loncu, ali sa velikim entuzijazmom.
Danas farma ima oko 100 koza, od kojih 70 trenutno daje mleko, a cilj je da ih sledeće godine bude 80.
U proseku, svaka koza daje 2 litra mleka dnevno, iako pojedine daju i do 4 litra. Tokom sezone (od februara do novembra), proizvedu oko 28.000 litara mleka, koje se koristi za izradu sira.
Prirodno, bez kompromisa, četiri vrste sira sa karakterom
Na farmi se danas proizvode četiri vrste kozjeg sira, svi su bez aditiva, u skladu sa sezonom i ritmom životinja.
Sveži sir - Pravi se svake nedelje, u prirodnoj verziji i sa začinskim biljem. Rok trajanja je 14 dana, a idealan je za lagana letnja jela.
Polutvrdi sir - Nakon zrenja u slanoj kupki, može trajati i do 3 meseca. Savršen je za roštilj, rernu ili hladno posluženje.
Meki sir tipa kamamber - Sa plemenitom belom korom, zreo za 7 dana, traje do 10 nedelja. Dolazi i sa začinima.
Sir za sečenje - Zri pet nedelja, pravi se u kolutovima, idealan za posluženje uz suhomesnate proizvode i domaći hleb.
Mlekara izgrađena rukama i ljubavlju
Već 2015. godine je otvorena mala prodavnica na farmi, a ubrzo zatim i prava mlekara.
Nabavljen je pasterizator od 600 litara, proširena je proizvodnja, a porodica je zajedničkim snagama unela kazane teške 400 kilograma, ručno, bez pomoći mašina. Taj trenutak postao je simbol svega što ovo gazdinstvo jeste: posvećenost, zajedništvo i autentičnost.
Inače, u široj okolini poznati su po šali koja je postala njihov zaštitni znak na neki način:
"Unsere Mitarbeiter meckern ständig, aber sie geben alles für guten Käse!"
("Naši radnici stalno mekeću, ali daju sve za dobar sir!")
Jer ovde, koze nisu broj, one su saradnici, članovi porodice i izvor inspiracije.
Više od sira - iskustvo za sva čula
Posetioci mogu probati proizvode direktno na farmi, a često se organizuju i večeri vina i sira, gde se u jednom zalogaju susreću priroda, trud i uživanje.
Osim toga, Die Meckerei snabdeva i nekoliko lokalnih restorana i prodavnica koje cene autentičnost i kvalitet.
Sir kao vodič - nova mapa Evrope
Dok Francuska nastavlja da diktira ritam u svetu sireva sa muzejima, rutama i tradicijom, Nemačka, Švajcarska, Austrija i Italija prate taj trend kroz lokalne inicijative i porodične farme.
Sve više turista umesto luksuznih hotela bira kolibe, seoske kuće i farme, a umesto suvenira nose uspomene na ukuse koje su prvi put doživeli baš tamo, na licu mesta.
U vremenu kad se svet okreće održivosti, lokalnim zajednicama i autentičnosti, sir je, sasvim nepretenciozno, postao most između putovanja i doživljaja.
U Evropi danas, sir nije samo hrana. On je priča, destinacija i iskustvo. A ako tražite razlog za sledeće putovanje, možda se upravo nalazi na drvenoj dasci, pored čaše lokalnog vina i zvuka kravljih zvona u daljini.
(M.A./EUpravo zato)
