Rumunski premijer Marsel Čolaku saopštio je da su on i njegovi koalicioni partneri odlučili da usvoje nove mere ekonomske uredbe za rešavanje pitanja vladinog budžetskog deficita.
Novoizabrani premijer je istakao da ova uredba ne znači štednju ili siromaštvo, navodeći da su izmene ekonomskih izgleda zemlje privremene i da će se menjati u zavisnosti od poboljšanja ekonomskih uslova.
Novi plan je odobrio povećanje poreza i ograničio niz subvencija, kao i plate i penzije u javnom sektoru, koje je trebalo da budu indeksirane počev od januara.
Hitna uredba podiže poreze na korporativne dividende sa 8% na 10% i smanjuje poreski prag za mala preduzeća, koja su u Rumuniji definisana kao kompanije sa tri ili manje zaposlenih i prihodima koji ne prelaze 500.000 evra godišnje.
Druge promene eliminišu poreska oslobođenja i podsticaje za neke od naprednih sektora u zemlji, uključujući IT i građevinarstvo. Porez na imovinu na sve zgrade u vlasništvu korporacija je takođe ponovo uveden i postavljen na 1%, niži od prvobitno postavljenih 1,5%.
Rumunski ministar finansija Barna Tančos kaže da se očekuje da će ove mere uštedeti do 130 milijardi rumunskih leja (26,14 milijardi evra) do kraja godine, u pokušaju da se napravi značajan udarac u rastućoj krizi deficita u zemlji.
Tančos kaže da trenutni deficit Bukurešta iznosi oko 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Rumunije, što ovu zemlju čini vlasnikom najvećeg deficita u procentima BDP-a u Evropskoj uniji, uprkos tome što je druga po veličini privreda centralne Evrope.
Novi ministar finansija je dodao da bi do kraja 2025. godine, ako sve bude išlo po planu, ukupan deficit trebalo smanjiti na sedam odsto BDP-a. On je nastavio rekavši da vlada dalje ima za cilj da smanji deficit na 2,5% u periodu od sedam godina, uz različite postepene planove za uvođenje.
"Finansijske krize rađaju društvene krize"
Mere su naišle na proteste u glavnom gradu Bukureštu, pošto su se zaposleni u pogođenim oblastima žalili na "smanjenje plata". Ispred zatvora protestovali su i zatvorski policajci koji su najavili da odbijaju da rade prekovremeno jer im se više ne plaćaju dodatni sati.
Demonstranti su upozorili vladu da "finansijske krize rađaju društvene krize" i nove mere okarakterisali kao "novi oblik modernog ropstva".
Nadajući se da će podsetiti ljude da ove nove mere nisu povratak na restriktivnu politiku štednje iz osamdesetih godina, Čolaku kaže da je štednja bila onda kada su plate smanjene za 25%, kada je PDV povećan sa 19% na 24% ili kada su škole i bolnice zatvorene .
On je takođe izrazio uverenje da će penzije ili biti indeksirane u drugoj polovini 2025. ili će oni sa malim penzijama dobiti jednokratne stimulativne čekove od vlade kako bi se olakšao ovaj teret.
Rumunski premijer je takođe obećao da će postepeno smanjiti poreze na rad do 5% za osobe sa niskim primanjima i porodice sa decom.
Čolaku kaže da njegov obnovljeni mandat ima za cilj da bude reformistički i koristan za zemlju.
"U ovom mandatu ne nameravam da budem popularan, već da budem izuzetno efikasan! Drugim rečima, kritikujte me, ali neka Rumunija ide napred i razvija se. Nema drugog puta.", kazao je on.
Čolaku je dodao da će njegova vlada takođe uspostaviti vladino odeljenje za efikasnost, čiji je cilj smanjenje državne potrošnje za najmanje 1% BDP-a.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
