Rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će u vezi sa potpunim ulaskom te zemlje u zonu Šengena, od početka naredne godine prestati da radi 30 graničnih prelaza sa drugim zemljama članicama Evropske unije.
Kako je preneo rumunski portal Digi24, ministarstvo je saopštilo da će ta zemlja od 1. januara 2025. godine zatvoriti kopnene prelaze na granici sa Mađarskom i Bugarskom.
Kako je saopšteno, i dalje će biti moguće nasumične provere dokumenata na granicama.
Savet EU je 12. decembra odlučio da od 1. januara 2025. godine ukine kontrole na kopnenim granicama sa Bugarskom i Rumunijom, a puno pristupanje ovih zemalja šengenskoj zoni postalo je moguće nakon što joj je to odobrila i Austrija, posle višemesečne blokade.
Podsetimo, dve zemlje su deo EU od 2007, ali nisu u potpunosti pripadale Šengenu zbog čega su njihovi putnici morali da prolaze kroz pasoške kontrole.
Evropska komisija je još 2011. utvrdila da su Sofija i Bukurešt spremni da postanu deo Šengena, međutim, to se nikada nije zvanično dogodilo.
Nemačka i Francuska su dugo odbijale da pruže pristanak zbog migracijskih pitanja, ali su kasnije ipak olabavile stavove. Holandija i Austrija su bile poslednja prepreka, a Beč je konačno podigao veto ovog novembra na insistiranje Mađarske tokom svog predsedavanja EU.
Prethodno su kontrole ukinute na vazdušnim i morskim granicama.
Koliko zemalja je u Šengenu?
Ulaskom Rumunije i Bugarske Šengensku zonu će činiti 29 država - 25 pripada EU, a ostale su Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn.
Poslednja zemlja koja se pridružila Šengenu je bila Hrvatska 2022. godine.
Svake godine na ovom području se obavi 1,25 milijardi putovanja, a svakog dana 3,5 miliona ljudi prelazi granice zemalja članica.
Šengenska zona je stvorena 1995, deset godina nakon što je potpisan Šengenski sporazum između pet zemalja članica Evropske ekonomske zajednice - Nemačke, Belgije, Francuske, Luksemburga i Holandije.
(EUpravo zato)
