Očekuje se da će Fon der Lajen poslati pismo u kojem će od država članica tražiti da predlože svoje kandidate do kraja ove sedmice, sa ciljem da se prvi intervjui održe sredinom do kraja avgusta, rekli su ljudi upoznati sa ovim pitanjem, prenosi Euractiv.
Za svako razmatranje kandidata moraće da uzme u obzir rodni paritet, pripadnost političkoj partiji i ravnotežu između geografije i prioriteta.
Iako je ovo uveliko funkcionisalo kada je Fon der Lajen sastavila svoj prvi tim 2019. godine, ovoga puta joj neće biti tako lako.
(ne)uravnoteženost polova
Kao i tokom svog prvog mandata, Fon der Lajenova namerava da zatraži od država članica da predlože muškarca i ženu, kako bi se uspostavila rodna ravnoteža u njenom novom timu koji je sastavljen od 26 komesara.
"Želim da izaberem najbolje koji dele evropsku posvećenost i, postojaće paritet između muškaraca i žena", rekla je fon der Lajen novinarima prošle nedelje.
Međutim, potencijalno će se suočiti sa izazovom ukoliko ne dobije dovoljno imena za rodno izbalansiran tim.
Prve prijave su počele da pristižu poslednjih nedelja a imena su poslale Češka Republika, Finska, Letonija, Irska, Holandija, Španija, Švedska, Slovenija i Slovačka, koje su predložile po samo jedno ime.
Prema podacima u koje je Euractiv imao uvid, većina potencijalnih kandidata su muškarci, sa nekoliko izuzetaka.
"Prema ugovorima, države članice treba da navedu ime, jedno a ne dva", rekao je za Euractiv jedan diplomata EU iz zemlje koja će se zasigurno držati jednog kandidata.
"Budite uvereni da bi neki mogli da odluče da ne pošalju dva, jer su svoj izbor napravili svesno i u skladu sa onim što za njih, politički gledano, ima smisla", dodao je on.
Iskrivljene političke veze
Kada je reč o partijskoj pripadnosti budućih kandidata, već je jasno da konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP) znatno nadmašuju druge stranke.
Drugim rečima, ovo će verovatno biti Komisija sa najviše EPP osoblja do sada.
Postoji nekoliko slučajeva u kojima bi se kandidati verovatno dobro uklopili, ali bi mogli naići na domaće prepreke, kao što je slučaj u Litvaniji ili Luksemburgu.
Šef EPP-a Manfred Veber javno je podržao ministra spoljnih poslova Litvanije Gabrijeliusa Landsbergisa za sledećeg komesara, ali domaća situacija u zemlji još uvek nije jasna - dugotrajna svađa između predsednika zemlje Gitanasa Nausede i Landsbergisa mogla bi mu stati na put.
Odlazeći komesar za poslove Nikolas Šmit, s druge strane, ima naizgled male šanse kod kuće jer konzervativna vlada Luksemburga planira da pošalje Kristofa Hansena iz EPP za svog sledećeg komesara.
Kao socijalista koji je imao dobar odnos sa Fon der Lajen, Šmit bi mogao da bude dobar kandidat, sa dovoljno samopouzdanja da pozove luksemburškog premijera Lika Fridena i zamoli ga da mu dozvoli da ostane u Briselu. Ovo bi predsednici komisije takođe pomoglo da odgovori na izazov veće ravnoteže stranaka u njenom novom timu.
Borba za fajlove
Države članice su već počele da se cenkaju oko portfelja, nadajući se da će obezbediti moćno mesto za svog kandidata. Dok se ti razgovori obično odvijaju u pozadini, neki lideri EU jasno su stavili do znanja koji dosije bi želeli da se pripiše njihovim kandidatima.
Da biste dobili željenije predmete, dobar odnos sa fon der Lajen preko bezopasnog konkurenta će verovatno biti ključan.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni jasno i glasno je istakla da „Italija treba da dobije ulogu koju zaslužuje", što znači predmete „industrije, konkurentnosti i kohezije".
Njen češki desničarski kolega Petr Fiala rekao je da želi "snažan sektor, po mogućnosti ekonomski".
Druge EPP-ovi jaki kandidati poput Poljske i Grčke takođe će očekivati značajan sektor.
U nekoliko zemalja EU, poput Španije pod socijalističkom upravom, izbor kandidata za komesara, u ovom slučaju, bivše ministarke energetike Tereze Ribere, često se povezuje sa željenim portfeljem.
Ali prema proceni Euractiv-a, problem na ovom frontu je u tome što se previše zemalja trenutno bori za nekoliko istih važnih dosijea, kao što su konkurencija, trgovina, industrija i ekonomska politika.
Kako je Euractiv ranije izvestio, jedan od poželjnijih je portfelj proširenja, koji ima zadatak da pripremi teren za buduće članstvo u EU devet zemalja kandidata, sagleda susedne oblasti politike i savetuje o unutrašnjim reformama bloka koje će biti neophodne u narednim godinama.
Očekuje se da će poljoprivreda biti još jedan gorući portfolio. EPP je vodio izbornu kampanju pod brendom „partije farmera", a nedavno je jasno stavio do znanja da ima taj portfelj na vidiku.
Kombinovanje ovoga sa tradicijom da se u agro sektor šalju političari iz "malih" zemalja, biće pod pitanjem. Čini se da su Austrija, Hrvatska i Portugal zemlje koje mogu predložiti kandidate za tu funkciju.
Kohezijska i regionalna politika će takođe verovatno biti poželjne, sa novim dugoročnim budžetom EU i modalitetima kako će se vršiti raspodela sredstava u budućnosti, o čemu će se uskoro pregovarati.
Tu su novi portfelji koji se bave određenim zemljama, kao što su novi mediteranski fajl, odbrambena industrija ili stanovanje.
"Pomalo liči na Igre gladi, svuda ima puno zahteva i ambicija, ali neki će morati da se suoče sa činjenicom da će završiti u jarku sa jednim od manje poželjnih portfelja, kao što je kultura", rekao je još jedan diplomata EU.
"Svi bismo želeli da verujemo da nema pripadnika prve, druge ili treće klase, ali realnost je da postoje, a podela ovih sektora to pokazuje", dodao je diplomata.
Pored aktuelnih portfelja komesara, manje istaknuto razmatranje je realna moć položaja.
Očekuje se da će Fon der Lajen pojednostaviti strukturu sledeće Komisije prelaskom sa sadašnja tri sloja izvršnih potpredsednika i komesara na samo dva, navode oni koji su upoznati sa pitanjem.
Sa novim mandatom, izvršna vlast EU takođe razmatra kako da rasporedi prioritete politike među svojim brojnim generalnim direktoratima, piše Euractiv.
Saslušanja u parlamentarnim odborima počeće krajem septembra ili početkom oktobra, pre planerane sednice.
Očekuje se da će svaki parlamentarni odbor kandidate birati pisanim pitanjima i javnim raspravama, na osnovu svoje oblasti stručnosti.
Svi gore navedeni izazovi mogli bi da zakomplikuju napore Fon der Lajen da obezbedi potvrdu svojih nominovanih, s tim što će ovaj zadatak biti potencijalno teži nego u prethodnom mandatu.
Korektan dogovor među centrističkim partijama EU da se ekstremi drže podalje održan je dok je Evropski parlament ove nedelje birao predsedavajuće i potpredsednike svojih odbora.
"Ostaje da se vidi koliki problem postoji kada su u pitanju saslušanja", rekao jeza Euractiv izvor iz Evropskog parlamenta.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
