- Stručnjaci EPC-a poručuju da EU mora brže da gradi nova partnerstva i strateške trgovinske veze, kako bi ojačala odbranu, otpornost i globalni uticaj.
- U fokusu govora trebalo bi da budu finansijski suverenitet, digitalni evro i jačanje evropske sposobnosti da odgovori na buduće turbulencije.
- EPC upozorava i da EU mora više da ulaže u demokratiju i da klimatske ciljeve pretvori u konkretno sprovođenje, a ne samo nove planove.
Obraćanje predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, o stanju Evropske unije dolazi u trenutku kada se EU ponovo suočava sa preklapajućim izazovima, od bezbednosnih pritisaka i industrijske konkurentnosti do političkih turbulencija koje oblikuju transatlantske odnose.
Ovogodišnje obraćanje ima dodatnu geostratešku težinu, prisustvo kanadskog premijera Marka Karnija naglasiće koliko pažljivo partneri prate naredne poteze Evrope u oblasti odbrane, ekonomske otpornosti i globalnog liderstva.
Uoči obraćanja zakazanog za 16. septembar,, stručnjaci Evropskog političkog centra (EPC) iznose prioritete za koje smatraju da predsednica Komisije mora da se pozabavi njima, uključujući i obnovu poverenja u dugoročni pravac EU.
Njihovi stavovi pružaju uvid u teme koje će verovatno obeležiti govor fon der Lajen, kao i u pitanja koja će evropski donosioci odluka, zainteresovane strane i mediji postavljati dok EU nastoji da prekine ciklus upravljanja krizama i oblikuje strateškiju budućnost.
EU mora da iskoristi snagu partnerstava
Fon der Lajen će u svom obraćanju naglasiti da EU gradi nova partnerstva širom sveta.
Jedna od najvećih prednosti EU jeste upravo njena sposobnost da sarađuje, kako unutar Unije, kroz postizanje dogovora između 27 država članica, tako i sa partnerima širom sveta. EU i dalje raspolaže značajnim ekonomskim, političkim i diplomatskim resursima koji joj omogućavaju da gradi strateške odnose, štiti svoje interese i odgovori na sve veću globalnu podeljenost.
U trenutku kada mnoge zemlje vide negativne posledice konfliktnih i konfrontacionih politika, sposobnost EU da gradi partnerstva može predstavljati važnu konkurentsku prednost.
Ipak, svet ne čeka. EU mora da bude brža i strateškija u prepoznavanju novih prilika. Evropska komisija bi zato trebalo da razvija ciljane spoljnopolitičke inicijative, posebno kroz novu generaciju sporazuma o slobodnoj trgovini i strateških partnerstava.
Za to EU već ima potrebne resurse, od institucija u Briselu do široke mreže evropskih diplomatskih predstavništava širom sveta. Ono što je sada potrebno jeste bolje povezivanje tih kapaciteta sa akterima iz različitih sektora unutar EU koji imaju interes i sposobnost da doprinesu njenom uspehu, prenosi EPC i naglašava da "EU ne treba da reaguje samo na promene u svetu, već i aktivno da prepoznaje prilike, gradi partnerstva i koristi svoju kolektivnu snagu za oblikovanje globalnog okruženja".
Priprema za finansijske turbulencije
Evropa je tokom većeg dela poslednje decenije razmišljala o zavisnostima u oblasti energije, tehnologije, odbrane i kritičnih lanaca snabdevanja. To će se gotovo sigurno naći među glavnim temama obraćanja o stanju Unije.
Ipak, jedna ključna ranjivost uglavnom izostaje iz evropske debate: finansijska zavisnost. Evropa se suočava sa trostrukim neskladom: međunarodni finansijski poredak je manje stabilan; strateški izazovi i investicione potrebe sve su više evropske; dok fiskalni kapaciteti i dalje u ogromnoj meri ostaju na nacionalnom nivou i sve su više ograničeni.
Dug SAD raste, a instrumentalizacija dolara kao sredstva političkog pritiska sve je izraženija. Evropa jednostavno ne može pretpostaviti da će Vašington i Federalne rezerve u sledećoj velikoj finansijskoj krizi ponovo imati stabilizujuću ulogu kakvu su imali 2008. godine.
Fon der Lajen zato mora da predstavi finansijski suverenitet kao ključni element evropske bezbednosti.
Osnovni institucionalni elementi uglavnom već postoje, ali EU mora da svoju rastuću sposobnost zaduživanja pretvori u istinsku evropsku trezorsku instituciju. Evropski mehanizam za stabilnost trebalo bi razviti u Evropski monetarni fond koji bi mogao da podržava tržišta državnog duga i, vremenom, stvori duboko tržište sigurnih sredstava denominovanih u evrima. Digitalni evro je takođe projekat od velike hitnosti. Bezbednost Evrope gradiće se na finansijskoj snazi, stav je Džordža Riekelesa, zamenika direktora i šefa Programa za evropsku političku ekonomiju
Društveni ugovor u eri veštačke inteligencije
Prema analizi Elizabet Kuiper, zamenice direktora i šefice Programa za zdravstvenu i društvenu otpornost pri EPC-u, Ursula fon der Lajen bi u svom obraćanju trebalo jasno da poruči da Evropa ne mora da bira između tehnološkog napretka, konkurentnosti i zaštite svog društvenog modela. Naprotiv, veća produktivnost i ekonomski rast biće neophodni kako bi EU mogla da finansira svoj socijalni model i građanima pruži veću sigurnost u vremenu brzih tehnoloških promena.
Kuiper upozorava da je EU dosad bila prvenstveno fokusirana na regulisanje rizika veštačke inteligencije i podsticanje njene primene, dok su nedovoljno sagledane njene dugoročne posledice po radna mesta, prihode i regionalnu ravnotežu.
Zato AI, prema njenom mišljenju, nije samo tehnološko i ekonomsko, već i društveno pitanje, zbog čega je neophodno ulagati u digitalnu i AI pismenost građana. Kada je reč o deci i društvenim mrežama, starosna ograničenja sama po sebi nisu dovoljna, nova pravila treba da utiču i na način na koji su platforme dizajnirane i kako utiču na korisnike. Cilj je, zaključuje Kuiper, stvoriti sigurnije digitalno okruženje koje koristi svim građanima, a ne samo najmlađima.
Zaštititi evropsku demokratsku infrastrukturu
Prema Johanesu Greubelu (EPC), EU u svojoj politici otpornosti previše pažnje posvećuje odbrani, ekonomskoj bezbednosti i kritičnoj infrastrukturi, dok zanemaruje samu demokratiju. Civilno društvo, nezavisni mediji i organizacije koje štite demokratske vrednosti predstavljaju važan deo evropske otpornosti, ali su sve više pod pritiskom neliberalnih aktera i napada na njihovo finansiranje. Zato bi naredni budžet EU trebalo da bude prilika za snažnije i dugoročnije ulaganje u demokratsku otpornost, kroz programe poput AgoraEU, Horizont Evropa i Erasmus.
Kako Greubel upozorava, sužavanje građanskog prostora i rastući pritisci na demokratiju zahtevaju da EU zaštitu i jačanje demokratskih institucija posmatra kao sastavni deo svoje ukupne bezbednosti i otpornosti.
Jaz u sprovođenju klimatske politike
Evropa mora da pređe sa donošenja novih strategija na njihovo konkretno sprovođenje. Ciljevi za 2040. godinu i jačanje klimatske otpornosti jesu važni, ali prilagođavanje posledicama klimatskih promena nije dovoljno. Potrebno je istovremeno nastaviti sa smanjenjem emisija, razvojem čiste energije i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva.
Poseban izazov predstavlja usklađivanje klimatskih ciljeva sa rastućim potrebama za odbranom i ekonomskom bezbednošću, kao i sa sve većom potrošnjom energije i vode koju donose veštačka inteligencija i razvoj data centara.
Zbog toga sredstva treba usmeravati na najbolje projekte, podsticati privatne investicije i kroz javne nabavke, fiskalnu politiku i ulaganja povezivati različite evropske prioritete, smatra Stefan Šipka, šef Programa za održivi prosperitet Evrope pri EPC, koji ističe da Evropi više nisu potrebne samo nove strategije i planovi, već konkretni rezultati i efikasno sprovođenje politika koje će istovremeno ojačati klimatsku otpornost, dekarbonizaciju i ekonomsku bezbednost.
Vreme je za rezultate
Ove godine Ursula fon der Lajen mora da pruži strateški fokus i političku jasnoću, složni su stručnjaci. To bi bilo korisnije od velikih izjava iz 2025. godine o različitim pitanjima, od bezbednosne arhitekture do okončanja siromaštva.
EU se suočava sa urušavanjem svih pretpostavki na kojima je izgrađena. Poredak zasnovan na pravilima, uz dobronamernu slobodnu trgovinu i prijateljstvo i podršku SAD, nestaje. Istovremeno, EU se teško nosi sa sopstvenim unutrašnjim izazovima: postizanjem dogovora o novom budžetu, ostvarivanjem proširenja i prilagođavanjem svojih institucija novom svetu.
Predsednica Komisije je menjala svoje prioritete, dok se previše fokusirala na kratkoročne ciljeve, rizikujući da dodatno poveća jaz između onoga što EU najavljuje i onoga što zaista sprovodi.
Kako se približava sredina njenog drugog mandata, vreme je da fon der Lajen predstavi viziju i da je sprovede.
(EUpravo zato.rs)
