Evropski parlament ocenjuje da je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji usporen i da su u pojedinim ključnim oblastima zabeleženi koraci unazad, navodi se u nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji u koji je EUpravo zato imao uvid, a koji je pripremio izvestilac za Srbiju Tonino Picula.
U dokumentu se ističe da proces pristupanja EU ostaje zasnovan na ispunjavanju kriterijuma i sprovođenju reformi, uz ocenu da je za dalji napredak Srbije presudno ostvarivanje konkretnih rezultata u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija.
"Napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji zasnovan je na zaslugama i uslovljen je punim poštovanjem evropskih vrednosti, uključujući demokratiju, vladavinu prava i osnovna prava", navodi se u dokumentu.
U izveštaju se podseća da Srbija članstvo u EU definiše kao svoj strateški cilj, ali se istovremeno konstatuje da političke poruke često nisu u potpunosti praćene konkretnim potezima.
"Izražene političke obaveze nisu uvek praćene delovanjem u praksi", navodi se u tekstu, uz napomenu da se od Srbije očekuje jasnije usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući restriktivne mere koje je EU uvela nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Dokument podseća i da je Evropska unija najvažniji ekonomski partner Srbije, najveći trgovinski partner, vodeći izvor stranih investicija i najveći donator finansijske pomoći.
Pregovori da zavise od "merljivog napretka"
U delu izveštaja koji se odnosi na unutrašnju političku situaciju, navodi se da su reforme povezane sa evropskim integracijama u poslednjim godinama značajno usporene, a u pojedinim oblastima beleži se i nazadovanje.
"Napredak Srbije u više pregovaračkih poglavlja je ograničen ili izostaje", konstatuje se u dokumentu. Kako se ističe, dalji tok pregovora trebalo bi da zavisi od "merljivog i održivog napretka u ključnim oblastima", među kojima su vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa i sloboda medija.
Evropski parlament izražava i zabrinutost zbog političke situacije u zemlji, podsećajući na masovne proteste koji se održavaju od novembra 2024. godine.
"Odbacuju se navodi pojedinih srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice organizovale studentske proteste od novembra 2024. kako bi izazvale obojenu revoluciju i osuđuje se nezakonito hapšenje i proterivanje građana EU koji su izrazili podršku studentima"
U dokumentu se navodi da protesti, koji su organizovani širom Srbije, predstavljaju reakciju dela javnosti na percepciju sistemske korupcije i nedostatka odgovornosti institucija.
Posebno se pominje i istraga o urušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novi Sad, uz poziv na punu transparentnost i nezavisnost pravosudnih postupaka.
Evropski parlament smatra da bi politička kriza mogla da se prevaziđe kroz održavanje slobodnih i fer izbora i poziva na punu primenu preporuka koje je dao OEBS nakon prethodnih izbornih ciklusa.
U izveštaju se izražava zabrinutost i zbog izmena pojedinih pravosudnih zakona koje je Narodna skupština usvojila početkom 2026. godine, uz ocenu da bi one mogle dodatno da oslabe nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva.
Dokument ukazuje i na stanje u medijskom sektoru, uz napomenu da je rad novinara otežan i da su zabeleženi pritisci na civilno društvo i nezavisne institucije.
Ističe se i da Regulatorno telo za elektronske medije, REM, trenutno nema funkcionalan savet.
Ključna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine
U izveštaju se naglašava da normalizacija odnosa između Srbije i Kosova ostaje ključni element evropske perspektive Srbije. U izveštaju se pozivaju obe strane da sprovedu obaveze iz sporazuma postignutih u okviru dijaloga, uključujući Briselski i Ohridski sporazum.
Takođe se navodi da bi odgovorni za napad u selu Banjska 2023. godine trebalo da budu privedeni pravdi.
Finansijska podrška EU zavisi od reformi
U dokumentu se podseća i na evropski Plan rasta za Zapadni Balkan, uz napomenu da je finansijska podrška uslovljena sprovođenjem reformi i funkcionisanjem demokratskih institucija. Evropski parlament je zatražio dodatna objašnjenja od Evropske komisije povodom odluke da početkom 2026. godine odobri prvu isplatu sredstava Srbiji iz tog fonda.
Izveštaj se osvrće i na energetsku situaciju, uključujući pitanje vlasničke strukture kompanije Naftna Industrija Srbije, u kojoj većinski udeo imaju ruske kompanije Gazprom i Gazprom Neft.
Na kraju dokumenta naglašava se i značaj zaštite životne sredine i poštovanja prava lokalnih zajednica, posebno u vezi sa rudarskim projektima.
"Zaštita ekoloških standarda i učešće lokalnih zajednica u donošenju odluka ostaju od ključnog značaja za održivi razvoj", navodi se u nacrtu rezolucije.
(EUpravo zato)
