Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sprema se za borbu sa prestonicama EU oko planova za prijem novih članica i ima samo nekoliko nedelja da ih ubedi da može da upravlja rizicima proširenja.
Pored ostalog, u pitanju je i njena reputacija kako se ne bi desilo da u njena dva mandata na čelu Komisije Unija ne dobije ni jednu novu članicu.
Komisija radi na predlogu redizajna pravila za nove članice Unije i predstaviće ih liderima na Evropskom savetu 15. oktobra, nezvanično su potvrdili visoki evropski zvaničnici za briselski Politiko.
Reforma proširenja ima za cilj da ublaži bojazni da će Unija, kada postane veća, još teže donositi odluke i deliti resurse nego sada, sa 27 članica.
U međuvremenu se Crna Gora nada da će ući u EU 2028, Ukrajina i Moldavija planiraju da je slede a Island razmatra da ponovo pregovara sa EU o članstvu.
Iako vlade EU javno podržavaju njihovo priključenje, zemlje poput Francuske, Nemačke i Holandija protive se prebrzom kretanju na putu ka članstvu jer su zabrinute da bi nove članice mogle da promene vlade i blokiraju ključne politike, kao što se desilo sa Mađarskom za vreme bivšeg premijera Viktora Orbana.
"Postoji razlog zašto proces proširenja traje decenijama, a to je strah da ćemo uvesti trojanskog konja", rekao je za Politiko diplomata iz jedne članice "skeptične prema proširenju".
Fon der Lajen ponavlja da je proširenje geopolitička neophodnost ali postoji rizik da ona predsedava najdužim periodom u istoriji EU bez prijema novih članica, ako ne bude mogla da deblokira sistem pre nego što napusti funkciju 2029.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je za Politiko da Brisel prepoznaje potrebu "jačanja političke podrške svih 27 članica" i potvrdila da će "Komisija uskoro dati predloge o tome kako se pripremiti za veću uniju".
Predlozi će uključiti učvršćivanje prava i odgovornosti novih članica, kao i zaštitne mere osmišljene da im oduzmu mogućnost da ometaju odluke ako ne ispune obaveze koje imaju. Detalji su za sada tajni.
Crna Gora počela je rad na ugovoru o pristupanju a Ukrajina, Moldavija, Albanija i ostali kandidati se bave ; klasterima reformi, ali mogu da napreduju samo ako im to dozvole članice.
"Uradili smo sve što možemo na tehničkom nivou. Sada su nam potrebne odluke na političkom nivou", rekao je za Politiko diplomata zemlje koja podržava prijem novih članica.
Na teškoće ukazuje i činjenica da, iako Orban više nije na vlasti, Mađarska još nije dala zeleno svetlo za otvaranje svih pregovaračkih klastera Ukrajini i Moldaviji. Jedan evropski zvaničnik rekao je da će oktobarski skup lidera EU biti prilika da se izvrši pritisak na Budimpeštu da promeni odluku.
(EUpravo zato.rs)
