Novi parlamentarni saziv EU radiće drugačije: Evo koje novine se uvode

Poslanici Evropskog parlamenta proveli su proteklih 10 meseci prilagođavajući i unapređujući sopstveni poslovnik, što je proces koji je pokrenula predsednica parlamenta Roberta Metsola.

"Super" komiteti

Pošto izvršna vlast EU sve više predstavlja „pakete" zakona umesto pojedinačnih zakonodavnih inicijativa, sukobi nadležnosti između dva ili više parlamentarnih odbora postali su česta pojava poslednjih godina.

Nova pravila sadrže i novu proceduru upućivanja za jednostavnije dodeljivanje predloga Komisije odborima u pokušaju da se preduprede sukobi koji nastanu kasnije, i da se dobije vreme u Savetu EU, čiji pregovori često idu brže od pregovaranja u Parlamentu.

Kada određeni paket Komisije zahteva kontrolu od strane više odbora, mogu se osnovati posebne nove privremene komisije sa zakonodavnim ovlašćenjima koja će trajati samo do usvajanja akta.

U prošlosti, posebni komiteti, poput onih o planu EU za borbu protiv raka (BECA) ili nadgledanju lekcija naučenih iz pandemije (COVID 19) bili su osnovani da se bave specifičnim pitanjima, ali nisu bili u mogućnosti da usvajaju obavezujuće tekstove.

Članove ovih „super" odbora, što je ključna novina reforme, imenovaće političke grupe, dok konferencija predsednika parlamenta može da odluči da li će imenovati jednog ili više izvestilaca koji će voditi dosije i pregovarati sa Savetom EU.

Ovlašćenja za istragu nad komesarima 

Drugi cilj reforme bio je da se omogući demokratskiji nadzor nad izvršnom vlašću EU, što je suštinska funkcija parlamenta prema ugovorima EU.

Nova pravila daju mnogo jasnije odredbe koje regulišu „saslušanja za potvrđivanje" na kojima poslanici Evropskog parlamenta daju zeleno svetlo za imenovane komesare pre nego što preuzmu funkciju.

Dužina sednice za procenu kompetentnosti potencijalnih komesara biće produžena na do četiri sata, dok se od šefa Komisije takođe očekuje da „obavesti parlament o planiranoj strukturi nove Komisije", umesto da se fokusira samo na dodele portfelja .

Žeđ poslanika za većim istražnim ovlašćenjima izašla je na videlo tokom nedavne afere koja je uključivala povlačenje Markusa Pipera sa njegovog imenovanja za izaslanika za mala i srednja preduzeća, što je, kako se sumnja, slučaj političkog favorizovanja koji je potresao izvršnu vlast EU.

„Smešne" prazne plenarne sednice će ostati

Kada se bivši šef Komisije Žan-Klod Junker suočio sa publikom od samo 30 poslanika tokom parlamentarnog saslušanja 2017, nazvao je jedinu demokratsku instituciju EU „smešnom".

Sedam godina kasnije, izostanak je i dalje upadljiv, kvari imidž parlamenta i umanjuje njegov demokratski kredibilitet.

Reforma želi da podstakne vidljivije učešće na sednicama parlamenta, posebno pred kamerama. Jedno novo proceduralno pravilo kaže da „članovi neće imati unapred raspoređena mesta i da će biti ohrabreni da sede na čelu veća", što znači da bi poslanici trebalo da se okupe kako bi stvorili iluziju prepune gomile.

Slaba posećenost će, međutim, ostati iu narednom mandatu, pošto su ambiciozniji amandmani za rešavanje ovog pitanja razvodnjeni u nekoliko pasusa pre glasanja na plenarnoj sednici.

Poslanici će biti samo „podstaknuti", ali bez stvarne obaveze, da ostanu u prostoriji tokom debate u kojoj učestvuju, što znači da će im i dalje biti dozvoljeno da prisustvuju svojoj kratkoj intervenciji i da odu odmah nakon toga.

Nedostatak medijske pažnje se često smatrao podsticajem za hronični izostanak, posebno kada su teme o kojima se razgovaralo bile ili previše tehničke, ili je politički zamah koji je pokrenuo debatu prošao.

Nova odredba će omogućiti sazivanje "posebnih" plenarnih sednica da bi se pozabavile "pitanjima od velikog političkog značaja", stvarajući platformu za dijalog.

Poziv na ravnotežu polova

Žene u parlamentu se suočavaju sa značajnim nedostatkom zastupljenosti i to ne samo u hemiciklusu, već i na svim administrativnim pozicijama. Čak i kada predsedavaju komitetima, često su potisnute i nadgledaju manje poznate teme, održavajući neravnotežu moći i vidljivosti unutar institucije.

Iako su bila velika očekivanja kako će rodna ravnopravnost biti tretirana u ovoj reformi, završne odredbe su ukroćene u pregovorima.

Žene predstavljaju 39% svih poslanika u Evropskom parlamentu

Amandman koji je predložila Levica, a kojim se podstiče veća zastupljenost žena je usvojen, ali nije uključivao nikakve obavezujuće obaveze u pogledu kvota.

„Prilikom predlaganja kandidata za i biranja predsednika, potpredsednika i kvestora, političke grupe snose kolektivnu odgovornost za predlaganje kandidata koji poštuju rodnu ravnotežu",  stoji u novom dokumentu.

U svom nadzoru nad Komisijom, pravila sada preciziraju da će Evropski parlament ispitati ne samo sastav kolegijuma komesara u smislu odgovornosti, već i njegovu ravnotežu polova.

(M.A./EUpravo zato/euronews.com)