Poljska u nedelju, 1. juna, izlazi na predsedničke izbore koji bi mogli odlučiti pravac kojim će zemlja krenuti — ka potpunoj obnovi demokratskih institucija i vladavine prava ili ka nastavku političke blokade i sukoba sa Evropskom unijom.
Liberalni kandidat Rafal Tšaskovski, gradonačelnik Varšave i saveznik premijera Donalda Tuska, vodi tesnu trku sa desničarskim kandidatom Karolom Navrockim, kojeg podržava opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS). Ishod izbora mogao bi odlučiti hoće li Poljska u potpunosti raskrstiti sa autoritarnim nasleđem prethodne vlasti, piše Politico.
Duda kao simbol blokade
Dosadašnji predsednik Andžej Duda, saveznik PiS-a, tokom svog mandata uspešno je blokirao mnoge ključne reforme koje je Tuskova proevropska vlada pokušala da sprovede. Među njima su zakoni o reformi pravosuđa i smeni politički postavljenih zvaničnika.
Premijer Tusk i njegovi saveznici otvoreno krive Dudu za to što se obećanja o obnovi vladavine prava nisu ostvarila. Bez kontrole nad predsedničkim vetom, reformski zakoni završavaju ili odbijeni ili "zakopani" u Ustavnom sudu, čiji sastav i legitimitet Tuskova vlada dovodi u pitanje.
Ukoliko Karol Navrocki pobedi, očekuje se nastavak takve politike blokade, čime bi Tuskova vlada bila ograničena do kraja svog mandata. S druge strane, pobeda Tšaskovskog otvorila bi put zakonodavnom talasu i reformama koje su obećane još 2023. godine.
Obnova, ali ne povratak unazad
Iako Tšaskovski obećava hitnu reformu pravosuđa i vraćanje poverenja građana u institucije, analitičari upozoravaju da potpuni povratak na stanje pre vladavine PiS-a više nije moguć. Promene koje je bivša vlast sprovela u sistemu duboko su ukorenjene — uključujući stotine sudija koji su imenovani pod sumnjivim okolnostima, a koji svakodnevno odlučuju u sudskim predmetima.
"Obnova vladavine prava mora se sprovesti pažljivo, kako ne bi došlo do haosa i narušavanja prava građana", upozorava analitičarka Marija Skóra iz Evropskog političkog centra.
Ulog je veliki. Pored pitanja sudske nezavisnosti, u igri su i reformski zakoni o pravima žena, slobodi govora i odgovornosti bivših političkih zvaničnika. Kako kaže profesor Aleks Ščerbjak, eventualna pobeda Tšaskovskog dala bi vladi "novi politički zamah i priliku da ispuni očekivanja birača".
Nedeljni izbori tako ne odlučuju samo o budućem predsedniku Poljske, već i o pravcu cele nacije — hoće li se vratiti u srce evropskih demokratskih vrednosti, ili ostati zarobljena u institucionalnom zastoju i političkoj polarizaciji.
Šta kažu ankete - ko pobeđuje?
Poslednja izlazna anketa Ipsosa pokazala je da je Tšaskovski u prvom krugu predsedničkih izbora u nedelju osvojio prvo mesto sa 31,2 odsto glasova, ispred Navrockog, koga podržava nacionalistička opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS), sa 29,7 odsto.
Pošto nijedan od kandidata nije dobio više od 50 odsto glasova u prvom krugu izbora, birači će doneti odluku o novom predsedniku u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj.
Anketa javnog mnjenja IBRIS pokazala je da kandidat poljske vladajuće Građanske koalicije (KO), gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski, vodi ispred nacionaliste Karola Navrockog uoči drugog kruga predsedničkih izbora u nedelju. Prema anketi, Tšaskovski bi dobio 45,7 odsto podrške, Navrocki 44,9 odsto, dok je 7,8 odsto neodlučno, a 1,6 odsto je odbilo da odgovori.
(EUpravo zato.rs)
