Prošlo je godina dana od izbora za Evropski parlament, koji su doneli značajne političke pomake i otkrili duboke tektonske promene u evropskom biračkom telu. Iako je na izborima, održanim od 6. do 9. juna, centar zadržao većinu, dominaciju sve više osporavaju desničarske i populističke snage. U tom novom balansu snaga, otvara se pitanje da li Evropski parlament menja politički kurs?
Od juna 2024. godine, politička slika Evropskog parlamenta značajno se promenila složni su analitičari. Desničarske i konzervativne snage, predvođene grupama poput ECR i ID, po prvi put u istoriji imaju najjaču zastupljenost, što im daje veću pregovaračku moć u kreiranju zakonodavstva, posebno u domenu migracija, klimatske politike i ekonomije.
Iako je centristička koalicija koju čine Evropska narodna partija (EPP), socijaldemokrate (S&D) i liberalni "Renew", zadržala većinu, ona je sada znatno slabija i zavisi od kompromisa sa desnicom, što utiče na oblik i tempo evropskih politika.
Klimatski ciljevi, iako zvanično ostaju prioritet, podložniji su prilagođavanjima: Evropski zeleni dogovor i dalje postoji, ali se njegovi rokovi i ambicije, poput zabrane automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje do 2035. godine, postepeno ublažavaju.
Narednih pet godina biće ključno za utvrđivanje da li će Evropa ostvariti svoje ciljeve u vezi sa klimatskim promenama do 2030. godine. EU je poslednjih pet godina usvojila obiman paket zakona o čistoj energiji i smanjenju emisije ugljen-dioksida kako bi ostvarila svoje ciljeve do 2030. godine, a te politike će biti teško poništiti, pisao je Rojters u danima neposredno nakon evropskih izbora 2024. godine.
Međutim, EU parlament, skeptičniji prema klimi, mogao bi pokušati da doda rupe u zakonu kako bi oslabio te zakone, jer mnogi treba da budu preispitani u narednih nekoliko godina - uključujući i postepeno ukidanje prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u bloku 2035. godine, što se suočilo sa kritikama tokom predizborne kampanje za EU, uključujući i od strane poslanika u centralno-desničarskoj političkoj grupi fon der Lajen.
Šta se dešava sa proširenjem i Zapadnim Balkanom?
Proširenje ostaje jedna od ključnih tema, uz široku podršku Evropskog parlamenta za članstvo zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije. Međutim, insistira se na ispunjavanju striktnih kriterijuma – posebno u pogledu vladavine prava i institucionalne reforme – pre nego što se naprave konkretni koraci ka članstvu. Jasno je da EU postavlja standarde koje kandidati moraju dosledno da ispune, a ne samo da ih usvoje formalno.
U svetlu aktuelnih geopolitičkih previranja i sve izraženije potrebe EU da ojača svoje prisustvo u regionu, poslednjih nedelja evropski lideri sve više pažnje posvećuju Zapadnom Balkanu. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, komesarka za proširenje Marta Kos, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, posetili su proteklih nedelja region i razgovarali sa liderima. Njihove poruke jasno ukazuju na to da proširenje ostaje strateški prioritet EU, ali i da je napredak i dalje strogo uslovljen, ne samo donošenjem, već i sprovođenjem reformi u oblastima vladavine prava, demokratije i regionalne stabilnosti.
Prema porukama, koje su se tada mogle čuti, Crna Gora i Albanija trenutno prednjače u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Srbija ima potencijal, ali i najveće političke prepreke, govore poruke koje su se proteklih nedelja mogle čuti iz središta EU. Isti signali poručuju da je Severna Makedonija zarobljena zbog bilateralnih odnosa, dok Bosna i Hercegovina mora hitno rešavati unutrašnju disfunkciju kako bi iskoristila otvorena vrata EU.
Nova raspodela političke moći pokazuje da Evropski parlament više nije homogena snaga evropskog centra, već složen mozaik u kojem balansiranje interesa postaje ključ uspeha. U tom kontekstu, naredni period biće test političke zrelosti unije – kako da se očuva evropska agenda uprkos rastućem pritisku suverenističkih i evroskeptičnih struja.
Prva godina rada novog saziva Evropskog parlamenta pokazala je koliko brzo se može promeniti politička klima u EU. Iako osnovni stubovi Unije ostaju stabilni, njihovi prioriteti i narativi su podložni redefinisanju. U eri polarizacije, bezbednosnih pretnji i klimatskih izazova, Evropski parlament postaje sve važniji indikator političkih trendova koji će definisati budućnost evropskog projekta. Sledeće godine biće test – ne samo za parlamentarnu većinu, već i za samu ideju evropskog jedinstva.
(EUpravo zato.rs)
