Centralna Evropa preplavljena lažnim vestima uoči evropskih izbora: Koje zemlje su najviše pogođene?

Prema novim podacima Centralnoevropske opservatorije za digitalne medije, oko 45 odsto stanovništva Češke bilo je izloženo lažnim informacijama u prvom kvartalu 2024.

Odvojeni izveštaj Digitalne Poljske sugeriše da je do 84% Poljaka naišlo na lažne vesti, pri čemu je devet od 10 ispitanika verovalo barem jednoj lažnoj informaciji.

Rezultati pokazuju opasan trend koji je posebno alarmantan uoči evropskih izbora.

Zemlje centralne i istočne Evrope su posebno izložene riziku od dezinformacija zbog svoje blizine Rusiji, kaže dr Peter Kreko, koordinator u Mađarskoj opservatoriji za digitalne medije.

„Rusija je oduvek bila određena vrsta laboratorije za dezinformacije, proruskih narativa", rekao je on za The Cube.

Kreko je objasnio da je region ranije pripadao sovjetskoj sferi uticaja, pri čemu su svaku zemlju vodili komunistički, prosovjetski režimi, čiji se ostaci još uvek mogu videti među određenim aktuelnim političarima.

„Ovo su zemlje u kojima Rusija jednostavno ima bolje mreže i političare koji su prilično spremni da šire ruske narative", rekao je on i dodao:

„A posebno u slovenskim zemljama, mislim da postoji veći odjek takve vrste poruka nego u drugim delovima Evrope".

Međutim, region nije izložen samo proruskim dezinformacijama, a isto važi i za ostatak Evrope.

Lažni narativi o ratu u Ukrajini, klimatskim promenama, imigraciji i javnom zdravlju,  na primer lažne vesti o pandemiji COVID-19,  mogu biti podjednako rasprostranjeni na zapadu Evrope kao i na istoku.

Eksperti kažu da se ovim temama uglavnom bavi krajnja desnica, a poseban podsticaj vide u širenju informacija uoči izbora za EU.

„Kao što možete da čujete sa liste, nema ništa posebno, iskreno, o centralnoj i istočnoj Evropi u smislu da su to sve teme koje možete videti i u zapadnoj Evropi", rekao je Kreko.

On je dodao da postoje nacionalne varijante različitih tema, ali opšte teme su svuda prilično iste.

U stvari, stručnjaci kažu da smo danas svi podložniji dezinformacijama zbog načina na koji pasivno apsorbujemo i varimo medije: od „homo sapiensa" smo prešli na „homo videns", odnosno ljude koji gledaju.

„To znači da gutamo, žvaćemo i varimo poruke koje šaljemo dalje, zbog dominacije društvenih medija i komunikacije, kao i zbog pojednostavljivanja sadržaja", rekao je dr Robert Rajčik, vanredni profesor na Institutu za novinarstvo i medijsku komunikaciju Univerziteta u Šlezija u Katovicama.

On je rekao da se lažnim informacijama upravlja različitim alatima, a to su ubeđivanje, propaganda i manipulacija.

Pošto su evropski izbori udaljeni samo nekoliko nedelja, zlonamerni akteri možda koriste veštačku inteligenciju da pokrenu hiljade mikro kampanja sa strategijama mikro-ciljanja usmerenim na potencijalne glasače, a ne jednu veliku izbornu kampanju, kaže Rajčik.

Kreko je takođe primetio da politički igrači plaćaju velikim tehnološkim platformama, kao što su Fejsbuk i Jutjub, ogromne sume novca za reklamne kampanje, od kojih mnoge šire dezinformacije.

Uprkos tome, postoje različiti načini na koje možete da se zaštitite od lažnih vesti koje mogu da podele.

„Pre svega, koristimo pouzdane izvore informacija, obično mejnstrim medije, a ne komentare na internetu, na primer", rekao je Rajčik.

„Medijska pismenost, obrazovanje i provera činjenica su po mom mišljenju najbolje rešenje za dezinformacije i mogu nam pružiti slobodan izbor tokom evropskih izbora", naveo je on.

On je dodao da treba da se pobrinemo da budemo angažovani u političkom životu.

„Budite kritični jer kritičko razmišljanje je osnovna ideja zaštite od dezinformacija. Naravno, ne predlažem da prestanete da koristite internet i društvene medije, već da proverite informacije. Hajde da imamo naviku da sve proveravamo sve što je senzacionalno, neverovatno ili šokantno. Hajde da naučimo kako da koristimo društvene medije na pravi način", zaključio je Rajčik.

Dakle, najbolji savet je, kada nešto vidite, posvetite malo vremena razmišljanju o tome.

(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)