Predsednik Irana Ebrahim Raisi nije prvi lider koji je poginuo u padu letelice. Daleko od toga. Ipak, njegova smrt je poslednjih dana pobudila veliko interesovanje javnosti, kao i priče o pozadini njegove smrti, te različitim teorijama zavere.
Duga je lista evropskih političkih i vojnih ličnosti koje su poginule u nesrećama ili misterioznim incidentima uprkos često izuzetno strogim bezbednosnim merama koje se primenjuju u svrhu njihove zaštite.
Većina smrtonosnih padova helikoptera ili aviona uzrokovana je tehničkim greškama, greškom pilota ili lošim vremenom, ali neke su takođe povezane sa teorijama zavere. Ovo su neki od najzanimljivijih slučajeva, od kojih su neki do danas ostali nerešeni.
Generalni sekretar UN Dag Hamaršeld
Dag Hamarskjold, poznati švedski diplomata, poginuo je u padu putničkog aviona u Zambiji 18. septembra 1961. godine. Okolnosti ove nesreće do danas su ostale nerazjašnjene.
Drugi generalni sekretar Ujedinjenih nacija bio je u avionu švedske avio-kompanije Transair koji je leteo za Republiku Kongo.
On je bio na putu da učestvuje u pregovorima o prekidu vatre između snaga UN i trupa iz Katange, otcepljene provincije u Kongu, kada se dogodila nesreća.
Svih 16 putnika u avionu je poginulo.
Istraga iz 1962. godine utvrdila je da je nesreća izazvana greškom pilota, jer je avion leteo na maloj visini.
Međutim, Gardijan je 2011. godine izvestio da postoje novi dokazi da je avion oboren iznad Severne Rodezije (sada Zambija), a britanske kolonijalne vlasti navodno prikrivaju incident.
Rudarske kompanije i bivša ruska obaveštajna služba, KGB, odvojeno su optuženi da stoje iza navodne zavere, ali nijedna od njih nije potvrđena.
Jugoslovenski premijer Džemal Bijedić
Džemal Bijedić je bio bosanski političar koji je bio premijer Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bivše socijalističke države na Balkanu.
Bijedić, koji se u Drugom svjetskom ratu borio kao jugoslovenski partizan, ali se proslavio nizom visokih političkih uloga, poginuo je 1977. kada se njegov Leerjet srušio na planinu Inač u Bosni i Hercegovini.
Poginula je i njegova supruga Razija i još šestoro putnika.
Za incident je okrivljeno loše vreme, ali to nije sprečilo teoretičare zavere da posumnjaju u zlokobnu zaveru njegovih rivala.
Bijedića su neki gledali kao naslednika tada već ostarelog Tita, koji je vodio partizanski pokret i bio na čelu socijalističke države od 1945.
Tito je, pak, umro tri godine kasnije od komplikacija uzrokovanih gangrenom, a Jugoslavija se raspala u nizu ratova 1990-ih godina.
Bijedića i njegovu suprugu nadživela su dva sina i ćerka.
Portugalski premijer Fransisko Sa Karneiro
Poznat od Revolucije karanfila 1974. godine, Francisko Manuel Lumbrales de Sa Karneiro predvodio je desničarsku Demokratsku alijansu koja je pobedila na opštim izborima u Portugalu 1979. godine. Ali njegova pobeda je bila kratkog veka.
Na putu ka predizbornom skupu u Portu, Cesna popularnog političara "zakucala" se u zgradu samo nekoliko trenutaka nakon poletanja.
Prvobitna zajednička istraga koju su sproveli policija i zvaničnici civilnog vazduhoplovstva utvrdila je da je nesreću prouzrokovao kvar motora.
Međutim, savremena hemijska analiza delova olupine aviona 2004. godine pokazala je da je ispod kokpita postavljena bomba.
Postoje različite teorije da je meta navodnog atentata bio ministar odbrane Adelino Amaro da Kosta, koji je putovao sa Karneirom i navodno odneo dokumente u vezi sa teorijom zavere Oktobarskog Iznenađenja u UN.
Teorija Oktobarskog iznenađenja iz 1980. tvrdi da je kampanja Ronalda Regana tajno odložila oslobađanje američkih talaca u Iranu kako bi naštetila šansi predsednika Kartera za reizbor. Taoci su oslobođeni neposredno posle Reganove inauguracije.
Odvojena istraživanja američkog Kongresa nisu pokazala dovoljno dokaza koji bi podržali ovu teoriju.
Predsednik Poljske Leh Kačinjski
Leh Kačinjski je bio predsednik Poljske sve dok nije poginuo u avionskoj nesreći 10. aprila 2010.
Nesreća se dogodila u blizini Smolenska u zapadnoj Rusiji, u kojoj je poginulo svih 96 putnika.
Mnogi visoki vojni zvaničnici, poljski članovi parlamenta, dostojanstvenici i supruga Kačinjskog bili su u avionu koji je trebalo da odveze delegaciju na obeležavanje 70. godišnjice masakra u Katinu, gde jr hiljade poljskih oficira pogubljeno od strane Sovjeta tokom Drugog svetskog rata.
Avion je pokušao da sleti u gustu maglu na aerodrom Smolensk Sever uprkos upozorenjima o lošim vremenskim uslovima i savetima da se preusmeri na drugi aerodrom.
Pokosio je krošnje drveća, izgubio kontrolu i srušio se u šumu blizu piste.
Nesreća je imala značajne implikacije po Poljsku.
To je gurnulo istočnoevropsku zemlju u žalost i pokrenulo pitanja o odlukama koje su dovele do pada, uključujući mogući pritisak na pilote, kao i da li je avion bio adekvatan.
Tragedija je takođe izazvala debate o poljsko-ruskim odnosima, s obzirom na istorijski kontekst masakra u Katinu i tekuće političke tenzije.
Pošto je Kačinjski pretvoren u ličnost nacionalnog mučenika, njegov brat blizanac Jaroslav - nezvanični lider nacionalističke desničarske partije Pis - iskoristio je Lehovu smrt da upozori na rusko mešanje i zlonamerni uticaj u zemlji.
Valerija Novodvorskaja, ruska političarka, tvrdila je da je Kremlj ubio Kačinjskog. Ona, međutim, nije iznela dokaze za ovu tvrdnju.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
