Kako se Evropa priprema za moguće kampanje dezinformacija? Alati veštačke inteligencije posebno zabrinjavajući

Sve je veća zabrinutost u vezi sa sadržajem koji generiše dezinformacije i veštačka inteligencija (AI) uoči izbora za EU ​​u junu.

Eksperti koji su proučavali prethodne izbore u evropskim zemljama primetili su da dezinformacije mogu imati nekoliko oblika sa glavnim narativima koji su usmereni na klimatske promene, imigraciju i podršku Ukrajini.

"Uzimajući u obzir veoma specifičnu prirodu izbora za EU, mislimo da će se situacija u većini slučajeva razbiti na nacionalnom nivou", rekao je za Euronews Next Tomaso Caneta, potpredsednik Evropske opservatorije za digitalne medije (EDMO) za proveru činjenica.

"Dakle, očekujemo da će glavni dezinformacioni narativi imati veoma nacionalne i lokalne nijanse".

Roberta Šmid, glavni urednik za Nemačku i Austriju američke kompanije NewsGuard koja ocenjuje sajtove sa vestima, slaže se da će se lažne informacije o ukrajinskim izbeglicama i politici klimatskih promena verovatno širiti.

Takođe je primetila da je „mnogo lažnih tvrdnji ličnih, što znači da se mnogo radi o određenim političarima".

Fakt-čekeri paze na "nivo rizika", ali i na "koliko se tvrdnja širi" da bi izabrali one koje će razotkriti.

"Deepfake" audio glavna briga po pitanju AI dezinformacija

Što se tiče veštačke inteligencije, Šmid kaže da je to "dodatni rizik pored rizika koji je već postojao".

"Deepfake postoji već neko vreme. Velika razlika je u tome što su sve bolji i bolji. A posebno sada postoje glasovi koji su zaista ubedljivi", rekla je ona.

Caneta dodaje da, iako je generativna AI napravila tehnički iskorak u poslednjih nekoliko meseci, slike i video snimci generisani AI još uvek nisu dovoljno dobri da ponude potpuno realistične rezultate.

Međutim, zvuk generisan AI može proći kao stvaran zbog nedostatka vizuelnih tragova.

"Prosečnom korisniku je problem da otkrije veštačko poreklo sadržaja", rekao je Caneta.

Većina evropskih političkih partija potpisala je kodeks ponašanja za izbore kojim se obavezuje da će se „uzdržati od proizvodnje, upotrebe ili širenja obmanjujućih sadržaja".

Kodeks prakse o dezinformacijama takođe kaže da se potpisnici obavezuju da će se baviti pitanjima kao što su „zlonamerni duboko lažni sadržaji". Međutim, trenutno ne postoji siguran sistem za njihovo otkrivanje.

Stručnjaci su takođe upozorili da korisnici ne bi trebalo da veruju AI četbotovima, koji mogu da saopštavaju lažne informacije na veoma realističan način.

Jedan od fenomena podstaknutih veštačkom inteligencijom koji izaziva sve veću zabrinutost je stvaranje pornografskih duboko-lažnih sadržaja usmerenih protiv kandidatkinja.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni bila je jedna od žrtava i traži 100.000 evra odštete, preneo je Bi-Bi-Si.

Mnoštvo alata za borbu protiv dezinformacija na društvenim platformama

Evropska komisija je 24. aprila organizovala „stres test" na koji je pozvala sve velike platforme i pretraživače.

„Učesnici će raditi kroz scenarije u kojima bi se višestruki instrumenti i mehanizmi mogli koristiti za rešavanje incidenata, kao što je kampanja dezinformacija koja ima za cilj da podriva izbore", rekao je portparol za Euronews Next.

„Vežba će se koristiti za sve učesnike da objasne svoje planove, procedure i politike", dodao je on.

Suočavajući se sa pojačanim nadzorom nakon prethodnih skandala, nekoliko platformi društvenih medija preduzelo je nekoliko mera da poveća praćenje dezinformacija.

TikTok, u vlasništvu kineske kompanije Bitedance, uspostavio je onlajn izborni centar EU, dodajući da je 30 odsto poslanika prisutno na platformi.

„Radimo sa 15 organizacija za proveru činjenica širom sveta koje podržavaju više od 40 jezika", rekla je kompanija dodajući da su video snimci sa „neproverenim sadržajem" označeni za korisnike i da se ne pojavljuju u napajanju „Za vas".

Nekoliko nedelja nakon TikTok-ove objave, Meta je takođe obelodanila da uspostavlja sopstveni operativni centar za izbore „kako bi identifikovao potencijalne pretnje i primenio ublažavanja u realnom vremenu".

U posebnom saopštenju, Facebook-ova matična kompanija je rekla da planira da počne sa označavanjem sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom u maju 2024.

Gugl je takođe formirao svoju radnu grupu za borbu protiv dezinformacija Jigsav i sprema se da pokrene kampanju u pet zemalja EU, navodi Rojters.

Kompanija je takođe počela da uvodi ograničenja na upite u vezi sa izborima postavljenim od svog Gemini AI čet bota.

Društvena medijska platforma X (bivšiTviter) nije dala nikakve najave vezane za izbore.

Kompanije se suočavaju sa kaznama do šest odsto svog godišnjeg globalnog prihoda ako se ne pridržavaju Zakona o digitalnim uslugama (DSA), koji zahteva platforme za ublažavanje izborne manipulacije.

Stručnjaci savetuju oprez

Važno je proveriti izvor informacija koje se dele, posebno zato što se duple veb stranice mogu kreirati da oponašaju poverljive medije, rekla je Šmid.

„Razmislite pre nego što podelite, pogledajte izvor sadržaja koji ćete deliti, pogledajte šta drugi izvori govore, tradicionalni mediji, čak i ako ponekad šire dezinformacije, oni su i dalje najpouzdaniji izvor informacija", dodao je Caneta  i zaključio:

"Negujte zdrav skepticizam, a da ne upadnete u zamku i poverujete u bilo šta što vidite. Trebalo bi da postoji pravi put, koji je negde u sredini".

(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)