Šta smo čuli tokom posete Kaje Kalas Zapadnom Balkanu? Od evropske budućnosti regiona do dijaloga Beograda i Prištine

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Kaja Kalas, završila je dvodnevnu posetu Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde je razgovarala sa ključnim predstavnicima vlasti o budućnosti regiona u kontekstu evropskih integracija. Ovi susreti dolaze u trenutku kada je proces proširenja EU postao ključni faktor za stabilnost Balkana, a Kalasova je tom prilikom ponovila posvećenost Unije daljem proširenju i podsticanju reformi koje bi omogućile napredak zemljama u regionu.

U Bosni i Hercegovini, Kalas je razgovarala sa političkim liderima u zemlji i naglasila da je evropski put zemlje u velikoj meri zavistan od unutrašnjih reformi, kao i rešavanja dugogodišnjih političkih izazova. Iako je EU u prošlosti pružala podršku Bosni i Hercegovini, Kalas je upozorila da je neophodno ubrzati implementaciju Reformske agende, posebno kada je reč o oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i ekonomskih reformama.

Takođe, rekla je da je od ključne važnosti rešavanje bilateralnih sporova i napredak u regionalnoj saradnji. Prema njenim rečima, EU ostaje čvrst partner, ali zemlje Balkana moraju dokazati da su spremne za članstvo kroz konkretne korake.

Naglasila je da nema napretka bez ispunjavanja uslova kao i da je EU tu da pruži podršku, ali da napredak zavisi od BiH. Takođe, poručila je da Bosna i Hercegovina mora da nađe unutrašnje političko jedinstvo i rad na pomirenju među različitim etničkim grupama, što je osnovni preduvjet za stabilnost zemlje.

Crna Gora: Stabilnost kroz članstvo u NATO i EU

Crna Gora, jedina zemlja u regionu koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja sa EU, bila je sledeća tačka posete Kaje Kalas. U razgovorima sa crnogorskim liderima, Kalasova je pohvalila napredak Crne Gore, ali je i podsetila na izazove koji i dalje postoje na tom putu. Posebno je naglasila potrebu za nastavkom unutrašnjih reformi, s fokusom na vladavinu prava i borbu protiv korupcije, koji su ključni za dalji napredak.

Kaja Kalas je podsetila da članstvo u EU mora biti prioritet, ali i da Crna Gora, kao članica NATO-a, ima odgovornost da se uključi u stabilizaciju regiona i promovaciju regionalne saradnje. Kroz saradnju sa susedima i EU, Crna Gora može postati stabilniji faktor u regionu, ali to zahteva ozbiljan rad na jačanju pravnog sistema i boljim ekonomskim pokazateljima.

"Članstvo u EU i NATO je ključni cilj, ali moramo nastaviti sa sprovođenjem neophodnih reformi", istakla je Kalasova, dodajući da se EU neće ustručavati da uslovljava dalji napredak.

Iako ovog puta nije boravila u Srbiji, ona se dotakla pitanja dijaloga Beograda i Prištine na konferenciji za medije u Crnoj Gori, rekavši da EU "secira greške i šta ide, a šta ne" u dijalogu Beograda i Prištine, kako bi dala život procesu normalizacije odnosa.

Upitana o stagnaciji dijaloga Kaja Kalas je na konferenciji za medije rekla da ovog meseca "rade analizu zajedno sa izaslanikom EU za dijalog Peterom Sorensenom", koji je stupio na dužnost u februaru. Kada je izostavljanje posete Srbiji ovog puta u pitanju, portparolka EU Anita Hiper, rekla je da razlog leži u "ograničenom vremenskom okviru posete".

"Visoki predstavnik ostaje u potpunosti posvećen celom regionu, a već se planiraju buduće posete i drugim zemljama. Podrška EU stabilnosti i evropskim integracijama Zapadnog Balkana ostaje prioritet", izjavila je Hiper.

Albanija: Pohvale za napredak, ali i poziv na dalji rad

U razgovoru sa albanskim liderima, pohvalila je napredak koji je zemlja postigla u poslednjim godinama, posebno u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i pravnih reformi. Ocenila je kao vrlo ambiciozan plan za završetak pregovora o članstvu do 2027. godine i naglasila da je potrebno učiniti još mnogo kako bi Albanija u potpunosti ispunila standarde potrebne za članstvo u EU.

"EU je ponudila oko 13 miliona evra za poboljšanje pripreme Oružanih snaga Albanije. Ne postoji prečica do članstva u EU, osim pravilnog sprovođenja reformi, a reforme su teške, tako da imate našu punu podršku u otvaranju drugih poglavlja i ispunjavanju komparativnih standarda, posebno u oblasti vladavine prava. Budućnost Albanije je u EU i to je važno", poručila je Kalas.

Takođe, izuzetno je važan napredak u oblasti regionalne saradnje. Kalas je pozvala albanske vlasti da ulažu više napora u stabilizaciju Balkana kroz pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja sa susedima.

Proširenje EU kao ključ stabilnosti Balkana

Ovi sastanci jasno su pokazali da Evropska unija ostaje posvećena procesu proširenja, ali i da su reforme, regionalna saradnja i rešavanje bilateralnih sporova ključni za napredak Zapadnog Balkana, složni su stručna javnost i poznavaoci političkih prilika i dešavanja u regionu.

Kaja Kalas je svojim izjavama uputila jasnu poruku da je budućnost Balkana u EU, ali da to zavisi od toga kako zemlje u regionu pristupaju izazovima i ispunjavaju standarde neophodne za članstvo. Evropska unija nastavlja da bude partner i podrška, ali istovremeno očekuje ozbiljan napredak i odgovornost sa strane zemalja Zapadnog Balkana.

EU je od vitalnog značaja za zemlje Zapadnog Balkana, koje teže da postanu punopravne članice unije, više puta su se ovakve poruke čule iz Brisela. Proces proširenja predstavlja jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva EU, a podrška koju EU pruža ovim zemljama u pogledu ekonomskog razvoja, demokratizacije, vladavine prava i regionalne stabilnosti je esencijalna. I upravo zato poseta Kaje Kalas može se posmatrati kao izraz tog angažmana i podsticaj za dalji napredak regiona ka članstvu u EU.

Zemlje Zapadnog Balkana su pod različitim nivoima pritisaka, kako unutrašnjih tako i spoljnopolitičkih, i EU je važan faktor u procesu stabilizacije. Politika proširenja ne samo da omogućava pristup tržištu EU, već se bazira na usklađivanju sa evropskim standardima u oblasti ekonomije, vladavine prava i ljudskih prava.

Izvršni direktor „Prespa instituta“ Andreja Stojkovski ocenio je da je ključna poruka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost da računa na članstvo zemalja Zapadnog Balkana, ali da region mora da shvati da Evropska unija kakvu smo poznavali više ne postoji.

"Evropska unija kakvu smo poznavali verovatno više ne postoji i mogli bismo reći da je ovo njena završna faza. Nova logika funkcionisanja država i odnosa među državama, ruska invazija na Ukrajinu, izbor novog predsednika i nove administracije u Sjedinjenim Državama, kao i odnosi između velikih sila i Unije, već ih čine mnogo više usmerenim na sopstvenu odbranu, na funkcionisanje 27 država kao jedinstvenog entiteta", rekao je on za Kosovo onlajn kao i da pretpostavljam da ćemo i mi u tom pravcu morati da se prilagodimo sledećoj fazi i proširenju.

(EUpravo zato.rs)