Forum investicija Privrednih komora Zapadnog Balkana šest zemalja (WB6 CIF), u saradnji sa Evropskom komisijom (EK) organizovao je 27. marta četvrti sastanak poslovne platforme EU-WB6 u Briselu. Događaj je okupio predstavnike kompanija koje su članice Poslovnog saveta Zapadnog Balkana, privrednih komora regiona, Generalnog direktorata za proširenje i istočno susedstvo (ENEST) i stručnjake iz službi EK, kao i Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Sekretarijata Energetske zajednice.
Sastanak je bio fokusiran na povećanje angažovanja za investicije i trgovinu sa regionom Zapadnog Balkana, kao i postizanje integracije u zajedničko regionalno tržište i bližu integraciju sa jedinstvenim tržištem EU, putem Plana rasta za Zapadnog Balkana.
Poslovne priče sa Zapadnog Balkana
Generalni direktor Gert Jan Koopman sarađivao je sa izvršnim direktorima kompanija aktivnih u Zapadnim bankama. On je istakao da je jačanje ekonomskih veza između EU i ZB od suštinskog značaja za unapređenje društveno-ekonomskog razvoja regiona i dalju integraciju u jedinstveno tržište Unije. Interaktivna diskusija održana je kada su izvršni direktori predstavili potencijal budućih investicija svojih kompanija i opisali različite izazove sa kojima se suočava poslovanje u regionu i pokušaj širenja na tržište EU.
Oblikovanje budućnosti za regionalni rast
Otvorena diskusija koju je vodila direktorka DG ENEST Valentina Superti zajedno sa predsednikom Upravnog odbora VB6 CIF g. Lulzimom Rafunom, istakla je značajne izazove i mogućnosti za rast u regionu u 3 glavna sektora - trgovina robom i uslugama, pristup finansijama i zelena i digitalna tranzicija. Učesnici su podelili svoja iskustva i perspektive o trenutnom stanju trgovine u regionu.
Ključni izazovi koje su kompanije postavile su: potreba za pojednostavljenjem, standardizacijom i defragmentacijom pristupa carinskim procedurama, poboljšana infrastruktura i smanjenje vremena čekanja na graničnim prelazima. Nedostatak radne snage – izazvan migracijom radne snage – povećava troškove, dok se mnoga preduzeća, posebno MSP, bore da pristupe finansijama ili razumeju dostupne finansijske alate. Drugi su istakli jaz u finansiranju između EU i Zapadnog Balkana i nedostatak znanja o novim pravilima EU kao što je Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM). Visoka cena prelaska na zeleno i digitalno takođe ostaje glavna briga.
Postavljena rešenja su uključivala podsticanje javno-privatnog dijaloga kako bi se osiguralo da se privatni sektor čuje i da se njegove potrebe adresiraju u kreiranju politike; prethodno obaveštavanje o potvrdama na graničnim prelazima; zajednički standardi i harmonizacija propisa za olakšavanje trgovine i smanjenje barijera; podržavanje tehnološkog napretka i pristupa finansijama kako bi se pomoglo preduzećima da postanu konkurentnija i inovativnija; ulaganje u obrazovanje i podizanje svesti o značaju održivosti. Predvidljivost je neophodna za tržište investicija.
CEFTA napredak i podrška EU
CEFTA je podsetila na dosadašnji napredak, uključujući u vezi sa ovlašćenim ekonomskim operaterima, mape puta za rešavanje vremena čekanja na granicama, i veterinarsku i fitosanitarnu sertifikaciju, pozivajući se na složenu prirodu programa međusobnog priznavanja i uticaj različitih nivoa usklađenosti sa ackuis-em u šest ekonomija. DG ENEST je obavestio da pored uspeha u pridruživanju zemalja kandidata Jedinstvenim zonama plaćanja u evrima (SEPA), druga dostignuća uključuju primenu mera ViFi4VB (pogledajte ovde) i čvorišta za digitalne inovacije (pogledajte ovde). U toku je i rad na implementaciji akcionih planova Green Lanes, dok je Evropska komisija aktivno angažovana na razvoju pravne osnove za napredak u nekim oblastima Plana rasta, npr. dvosmerna razmena carinskih podataka i e-trgovina.
Događaj je bio dragocena prilika za Evropsku komisiju da čuje direktno od privatnog sektora, prikupljajući uvide i praktične predloge kako dalje. U svojoj završnoj reči, direktorka Superti je podsetila na tekuće sastanke lidera EU i Zapadnog Balkana na visokom nivou koji podržavaju nacionalne vlasti u sprovođenju neophodnih reformi Plana rasta, čiji je cilj otključavanje punog potencijala zajedničkog regionalnog tržišta i postepena integracija u jedinstveno tržište EU.
(EUpravo zato.rs)
