NATO ministri spoljnih poslova sastaće se u četvrtak u Briselu kako bi postavili temelje za spasavanje saveza na Samitu u Hagu u junu, usled tekuće katastrofe koja pogađa Ameriku. Samitu šefova diplomatija prisustvuje i državni sekretar SAD Marko Rubio, i to samo nekoliko sati nakon što su Sjedinjene Države uvele široke carine na Evropu, pokrenuvši trgovinski rat.

Evropske diplomate još se sećaju kako je američki sekretar za odbranu Pit Hegset izazvao haos tokom februarskog sastanka kada je prvo najavio pomeranje američke sigurnosne politike i ukidanje crvenih linija u vezi sa Ukrajinom. Kako prenosi briselski Euraktiv, očekuje se da će Rubio biti nešto nežniji nego što je to bio njegov sunarodnik, ali će definitivno biti pod pritiskom da objasni trenutni kurs Vašingtona, dok njegovi kolege planiraju da koriste ovaj sastanak kako bi postavili temelje za NATO samit u Hagu u junu.

NATO diplomate i dalje Rubija smatraju jednim od retkih preostalih republikanskih "transatlantskih" lidera koji su bili pragmatičniji u vezi sa vrednošću zapadnog vojnog saveza i bezbednosne saradnje sa Evropom. Međutim, biće prisiljeni da hodaju tankom linijom između ukora i pomirenja.

Izbegavanje najgoreg scenarija

Jedna od ključnih briga među evropskim diplomatama poslednjih nedelja jeste da bi pogoršanje transatlantskih odnosa koje se videlo u poslednja tri meseca moglo da kulminira. Najgori mogući scenario koji se pominje u Briselu je da bi američki predsednik Donald Tramp mogao pokušati da iskoristi NATO Samit u Hagu kako bi naterao saveznike na ustupke, recimo, u vezi sa Ukrajinom, kao što je delimično ukidanje sankcija u okviru američko-ruske mirovne ponude. Prećutna saglasnost među evropskim saveznicima je da je najefikasniji pritisak koji Tramp može koristiti smanjenje broja američkih vojnika koji su trenutno stacionirani u Evropi – oko 100.000.

shutterstock_2581735273.jpg
Foto: Shutterstock

Najbolje pretpostavke među evropskim saveznicima u NATO govore o približno 20.000 vojnika koje je administracija Bajdena poslala na kontinent nakon što je Rusija pokrenula punopravnu invaziju.

"Želimo da odemo odavde sa razumevanjem da smo na realnom putu da se svaka članica obaveže i ispuni obećanje da će dostići do 5 posto potrošnje. Niko ne očekuje da ćete to moći da uradite za godinu ili dve. Ali put mora biti stvaran", rekao je on, dodajući da to uključuje i Sjedinjene Države. 

Rubio je ranije uveravao da pretnja da bi Sjedinjene Države napustile NATO nije realna. Međutim, očekuje se da ponovi istu poruku da Evropljani nisu dali dovoljno i da moraju još više da povećaju svoju potrošnju na odbranu. Evropski NATO saveznici su već pojačali svoje napore, podstaknuti od strane generalnog sekretara NATO Marka Rutea, koji želi da svaka zemlja članica investira barem 3,5 posto svog bruto domaćeg proizvoda što je pre moguće.

Brojne evropske NATO saveznice, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju i druge, napravile su značajne najave u pogledu ulaganja u odbranu u poslednjim nedeljama. Međutim, malo njih će verovatno ispuniti Trampov zahtev da odbrambena potrošnja bude 5 posto BDP-a, što čak ni Sjedinjene Države trenutno ne ispunjavaju. Čak i uz labavija pravila potrošnje u EU, nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Španiju i Italiju, imaće problema da brzo ispune Trampove zahteve.

Neke NATO diplomate u privatnim razgovorima postavljaju pitanje da li će ova strategija pomirenja biti dovoljna da se u potpunosti izbegne zategnuti samit saveza sa Trampom krajem juna.

NATO zastava
Foto: YouTube/screenshot/MILITARY TUBE TODAY

"Jedan bi mogao da tumači poruke sa Signala tako da bi sada trebalo da bude jasno da ovo više nije samo pitanje potrošnje", rekao je jedan evropski diplomata, ukazujući da bi Rubio mogao biti suočen sa pitanjima koja se tiču komentara koje je Tramp dao.

Rubio će se verovatno suočiti sa pitanjima o Trampovim direktnim napadima na "loše saveznike" Kanadu i Dansku.
Trampova želja da pripoji Grenland, takođe, očekuje se da bude tema kada Rubio bude imao bilateralne susrete sa danskim ministrom inostranih poslova Larsom Løkkeom Rasmusenom.

Rubio će se takođe suočiti sa pitanjima od strane najvišeg diplomate EU, Kaje Kallas, koju je izbegao prošlog meseca tokom posete Vašingtonu, pozivajući se na "problem sa rasporedom". Trenutno se ne očekuje da će se njih dvoje sastati bilateralno u Briselu, rekao je jedan zvaničnik EU.

kaja kalas.jpg
Foto: Philippe BUISSIN/European Union 2024 - Source : EP

Rubio će takođe biti pod pritiskom saveznika i ukrajinskog ministra inostranih poslova Andrija Sibihe da objasni Trampove nedavne promene stava u vezi sa budućim članstvom Ukrajine u NATO, o kojem je savez prošle godine izjavio da je "nepovratni put", kao i ublaženu deklaraciju G7 o ratu Rusije u Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Rute, s druge strane, takođe se suočava sa sve neugodnijim balansiranjem.
Pokušavajući da bude "pošteni posrednik" između Trampa i evropskih saveznika, naišao je na kritike od strane nekih članica NATO-a zbog toga što je bio previše blag prema Vašingtonu.

"Da, Evropa mora da zna da Sjedinjene Države i dalje stoje uz nas, ali Amerika takođe mora da zna da će njeni NATO saveznici da preuzmu punu odgovornost i doprinesu, bez ograničenja i bez rupa u sposobnostima", rekao je Rute prošle nedelje u Varšavi.

(EUpravo zato.rs)