Diplomatska ofanziva visokih zvaničnika i ključnih političkih aktera na Zapadni Balkan nastavljena je posetama generalnog sekretara NATO Marka Rutea i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Petra Sonersena, koji su u odvojenim sastancima razgovarali sa predstavnicima vlasti na KiM i u Bosni i Hercegovini.
Njihove posete pružaju uvid u trenutne napore međunarodne zajednice u unapređenju regionalne stabilnosti i dijaloga između ključnih aktera, ocenjuju stručnjaci. Ipak, da li im njihovi mandati i ovlašćenja omogućavaju da "potezom čarobnog štapića" reše dugogodišnja pitanja u regionu ili su im "ruke vezane"?
Dok je Mark Rute, tokom dvodnevne posete Sarajevu i Prištini, ponovio posvećenost NATO miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, Peter Sorensen je poručio da EU jasno stavlja do znanja da je dijalog između Beograda i Prištine ključan ne samo za regionalnu stabilnost, već i za integraciju Balkana u Evropsku uniju. On je, međutim, jasno upozorio da su obe strane odgovorne za ostvarenje konkretnih koraka, ne samo verbalnih deklaracija.
Iako su poruke Rutea i Sonersena bile optimistične u smislu naglašavanja važnosti stabilnosti i dijaloga, problem leži u činjenici da je regionu već mnogo puta obećavano da će se postići napredak, dok konkretni rezultati nisu usledili. Ne treba zaboraviti da su odnosi Beograda i Prištine i dalje hladni, i da su mnogi prethodni dogovori ostali na papiru. S obzirom na sve veću polarizaciju među političkim liderima, pitanje je koliko će biti moguće prevazići prepreke koje se javljaju u ovom procesu.
"Ograničen mandat, ali i mogućnost za delovanje"
Trenutna dešavanja na svetskoj i evropskoj političkoj sceni ne idu u korist regionu. Deo stručnjaka i analitičara složan je u oceni da "veliki igrači nemaju prostora za posvećeno bavljenje gorućim pitanjima koja čekaju godinama da budu rešena". Sa tim stavom složio se i naš sagovornik, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, koji je rekao da bi bio vrlo rezervisan što se tiče ovih visokih zvaničnika i njihovih mandata i da ne očekuje da će "lomiti preko kolena" neka krupna pitanja na Zapadnom Balkanu.
"Da krenemo od Sorensena, koji je iskusan diplomata, tehnokrata. U vrlo nezavidnom trenutku je preuzeo tu funkciju. Od nestabilne političke situacije u Srbiji, iščekivanja ko će formirati Vladu u Prištini, sa sporazumom na putu ka normalizaciji koji je pod znakom pitanja. Mislim da će njegov zadatak biti da održi dijalog u životu, ako ovo što sada imamo možemo nazvati dijalogom. Nastaviti tamo gd eje Lajčak stao, da se ne ide unazad, kao i da vrati u život Ohridski sporazum. Njegov mandat je ograničen na godinu dana, a ako uzmemo u obzir i ostala dešavanja, Ukrajinu, SAD, Trampove vrlo nepredvidive poteze kad je spoljna politika u pitanju…EU neće imati neki veliki fokus na Zapadni Balkan. Realnije je da će nastaviti sa politikom stabilitokratije, nek je samo mirno i nema rata. Nije još vreme da se pitanje KiM rešava na brzinu", objasnio je Pavković za EUpravo zato.
Slično mišljenje ima i o mandatu Marka Rutea, koji je funkciju generalnog sekretara NATO preuzeo u trenutku kada se Amerika povlači iz međunarodne arene i organizacija. S druge strane, podseća da se sada otvara i pitanje mirovnih pregovora u Ukrajini gde je pitanje kako će se i NATO i EU pozicionirati, da li će za njih biti mesto za pregovaračkim stolom.
"To bi mogao biti plus za Zapadni Balkan, jer bi onda fokus NATO biti na to da dobije bar neke poene na Balkanu. Otud možda i ove dve posete kao najosetljivijim prestonicama na Balkanu i sa idejom da možda tu ojačaju legitimitet. Ne očekujem da će biti neke velike uloge NATO na Balkanu, ne treba očekivati neke velike odluke preko noći. Mislim da će njihov primarni fokus biti održavanje statusa kvo i stabilnosti na Balkanu, dok se ne dođe do nekih boljih dana kada će moći da se prave drugačiji potezi", dodao je Pavković.
(EUpravo zato.rs)
Predsednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se nada da će se napraviti neki određeni iskorak i da će dijalog konačno da krene sa mrtve tačke, koji je definitivno u godinama za nama bio na mrtvoj tački sve vreme.
"Nismo imali nikakav odgovor iz Prištine da oni zapravo žele dijalog, naročito za vreme režima Aljbina Kurtija i sada je pitanje koliki legitimitet ima Kurti. Posrednik u dijalogu želi dijalog, cilj je da se on oživi, da se krene sa mrtve tačke, a mi znamo da je Kurti u kampanji sve vreme govorio da za njega dijalog ne postoji, da je Zajednica srpskih opština mrtva", navela je ona.
Kaže da ne znam šta bi bila tema dijaloga, odnosno razgovora u ovom slučaju - misli na razgovor Sorensena i Kurtija juče kada je kada je Priština definitivno, odnosno režim Aljbina Kurtija, rekao da ne želi dijalog.
"Ali se gospodin Sorensen sastao i sa opozicijom, koja je takođe rekla - da mi jesmo za dijalog, za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ali uz međusobno priznanje", rekla je Nikolićeva i dodala da ne misli kako će to biti lak put, ali je pozitivna strana najava šefice Evropske diplomatije da će ona biti uključena u dijalog koji je do sada imao tehnokratski pristup.
