Savet Evropske unije (EU) i Evropski parlament (EP) postigli su 4. aprila privremeni sporazum o Planu rasta EU za Zapadni Balkan. Četiri dana kasnije države članice EU potvrdile su politički sporazum o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Ovo je paket finansijske pomoći za zemlje regiona.
Dogovor je 4. aprila na svom Tviter profilu potvrdio evropski zastupnik Tonino Picula koji je bio glavni pregovarač u ime EP.
Na ovu temu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao telefonom sa evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Oliverom Varhejijem.
"Odlične vesti iz Brisela: Plan rasta za Srbiju i Zapadni Balkan je odobren i postaje stvarnost. Hvala Oliveru Varheiju, Ursuli fon der Lajen i Evropskoj komisiji na izuzetnom angažmanu i podršci", napisao je Vučić na Instagramu.
Pregovori Saveta Evrope i Evropskog Parlamenta odvijali su se u specifičnim uslovima, pod određenim vremenskim pritiskom zbog junskih izbora. Za usvajanje je odluke je, naime, bila neophodna saglasnost dve institucije, od kojih se jedna, Evropski parlamet, formalno rapsušta krajem aprila, nakon čega slede evroprski izbori. Sada je moguće da se ova odluka izglasa tokom aprilske plenarne sednice i nakon toga Plan rasta za region stupi na snagu.
Šta se dobija i koji su uslovi?
Kako smo ranije pisali, od šest milijardi evra dve milijarde biti u obliku bespovratne pomoći a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnom kamatom. Plaćanjem je uslovljeno time da partneri sa Zapadnog Balkana ispune specifične socio-ekonomske i fundamentalne reforme.
Među njima su kriterijumi koji važe za sve zemlje članice poput vladavine prava, poštovanja principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Srbiju i Kosovo kao preduslov definiše se i "konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog provođenja svih obaveza" koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u okviru briselskog dijaloga.
Srbija i Kosovo takođe moraju da započnu pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, navedeno je u dokumentu koji je objavilo je Veće EU.
U dokumentu je takođe istaknut značaj usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom Evropske unije.
Kako u njemu stoji - planovi reformi, koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana, treba da sadrže objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom unije".
Potvrda političkog sporazuma
Države članice EU potvrdile su 8. aprila politički sporazum o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu nudi šest milijardi evra dodatne finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine, saopštila je austrijska savezna ministarka za EU i Ustav Karoline Edtštadler.
"Sjajna vest! Danas su zemlje članice EU potvrdile politički sporazum o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan vrednom šest milijardi evra", navela je Edtštadler na društvenoj mreži X.
Na istoj mreži se oglasilo i austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je ocenilo da je reč o odličnim vestima iz Brisela za sve prijatelje Zapadnog Balkana.
"Države članice EU upravo su potvrdile novi instrument za reformu i rast za region. Dugo smo tražili ovaj finansijski podsticaj od šest milijardi evra kako bismo podržali reforme naših partnera i postepenu integraciju u EU", navedeno je na nalogu austrijskog ministarstva.
