Ovaj zakon garantuje da zaposleni više neće morati da recimo ispravljaju afro-lokne, niti da prekrivaju dredove ili pletenice.
Iako se zakon ne odnosi samo na rasnu diskriminaciju to je bila njegova prevashodna namena. Ideja zakona je i da zaštiti i one koji su plavi, riđi ili ćelavi.
Predlog zakona podneo je Olivije Serva, poslanik francuskog parlamenta sa karipskog ostrva Gvadalupe.
On se pozvao na američko istraživanje prema kome četvrtina afro-amerikanki smatra da nisu dobile posao zbog frizure koju su imale na razgovoru za posao.
"Ljudi koji ne odgovaraju evrocentričnim standardima se suočavaju sa diskriminacijom, stereotipima i predrasudama", istakao je Serva.
Borci protiv rasizma kažu je problematično što u zakonu nema reči "rasizam", uzimajući u obzir da su mnogi poznati doživeli neprijatnosti na društvenim mrežama zbog prirodnog izgleda njihove kose. Oni smatraju da su na meti tamnoputi ljudi.
"Vezivati ovo samo za omalovažavanje na osnovu frizure, znači maskirati dublje probleme tamnoputih žena koje su zbog kose na meti diskriminacije", rekla je antropološkinja Dafin Bedinand za list Mond.
Novinarka Žilijen Konke koja je radila na francuskoj televiziji na karipskom ostrvu, rekla je da su joj govorili da mora da ispravlja kosu, ako želi da izgleda profesionalno.
"Tokom 2015. godine odlučila sam da ponovo nosim prirodnu kosu. Nisam bila naviknuta na nju", rekla je ona i dodala da je i publika gledala čudno, slala joj poruke da ne izgleda privlačno i pitala je zašto to radi. Takođe je rekla da je bila pod velikim pritiskom.
Posle desetogodišnje parnice, sud je 2022. godine presudio da Abubakar Traore, tamnoputi član posade avio-kompanije Er Frans, ima pravo da nosi pletenice na poslu, a na osnovu rodne ravnopravnosti, sud je isto pravo dao i njegovim koleginicama.
(EUpravo zato/BBC.com)
