- Transparentniji proces proširenja mogao bi da pretvori opštu poruku 'napredujemo ka EU' u proverljive podatke: šta je traženo, šta je ispunjeno i šta još nedostaje.
- Takav prikaz bi jasnije pokazao gde je zastoj, ko je nadležan i kako Srbija stoji u odnosu na druge kandidate, uz merila zasnovana na rezultatima.
"Srbija ostaje na evropskom putu", "Potrebni su dodatni napori u sprovođenju reformi", "Ispunili smo sve uslove, ali, nema odluke"... građani zemalja kandidata EU godinama slušaju ovakve formulacije. Problem je što one često ne daju odgovor običnom građaninu "šta konkretno znači napredak ka Evropskoj uniji?
Proces pristupanja je složen i uključuje različite institucije, nivoe odlučivanja i veliki broj reformskih obaveza. Evropska komisija prati napredak kandidata i o njemu izveštava, dok Savet EU nadzire proces pristupanja i donosi ključne odluke u okviru pregovora, uglavnom jednoglasno. Sama pregovaračka poglavlja pokrivaju 35 različitih oblasti.
Zato bi transparentnost procesa mogla da ima jednu vrlo konkretnu funkciju, da od opšteg političkog izraza "napredujemo ka EU" napravi niz proverljivih podataka.
Zamislimo da građanin Srbije na jednom mestu može da vidi:
Šta Evropska unija traži - šta je Srbija ispunila - kako je to ocenio Brisel - šta još nedostaje - ko je odgovoran - koji je sledeći korak.
Transparentnost ove vrste promenila bi ne samo način na koji javnost prati evropske integracije već i način na koji se o njima govori.
Od političke poruke do merljivog rezultata
Srbija je pregovore o članstvu otvorila 2013. godine. Do sada je otvoreno 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena. Evropska komisija je u svom Izveštaju o Srbiji za 2025. navela i da je Srbija ispunila početna merila za Klaster 3, koji je, prema oceni Komisije, tehnički spreman za otvaranje.
Ali sama brojka "22 od 35" ne govori dovoljno.
Transparentniji prikaz procesa mogao bi da pokaže šta se nalazi iza svake od tih brojki. Na primer: koje je reforme Srbija sprovela u određenoj oblasti, koje zakone je usvojila, kako je ocenjena njihova primena i šta je još potrebno da bi se napravio sledeći korak.
To je važno zato što članstvo nije uslovljeno samo usvajanjem zakona. Evropska komisija naglašava da reforme moraju biti stvarne, održive i nepovratne, dok Evropski parlament podseća da se napredak meri prema Kopenhaškim kriterijumima, pravnoj tekovini EU i dodatnim uslovima iz pregovaračkog okvira.
Drugim rečima, "zakon je usvojen" nije isto što i "reforma je sprovedena" i upravo tu razliku transparentnost bi učinila vidljivom.
Takođe, pružila bi uvid u to "ko je odgovoran za zastoj" ukoliko dođe do njega.
Nije isto ako Srbija nije ispunila određeno merilo, ako je određena reforma sprovedena ali EU smatra da njena primena još nije dovoljna ili ako je tehnički proces završen, ali politička odluka još nije doneta.
Komisija ima zadatak da procenjuje napredak i pomaže kandidatima u sprovođenju reformi. Savet nadzire proces pristupanja, a pregovori su međuvladinog karaktera. Za otvaranje formalnih pregovora potrebna je saglasnost svih država članica, dok se i o mnogim ključnim koracima u procesu proširenja odlučuje u Savetu.
Zato bi trebalo jasno pokazati "u čijem je terenu lopta".
Ako je problem u reformi, treba jasno reći koja reforma nije završena. Ako je tehnička procena završena, a čeka se politička odluka, i to bi trebalo da bude vidljivo.
Takva transparentnost ne bi značila prebacivanje odgovornosti već omogućila razumevanje odgovornosti.
Potrebno je znati "ko je zapravo odgovoran?"
Jedna od najvećih koristi ovakvog sistema bila bi upravo mogućnost da se za svaki korak vidi ko je nadležan.
Srbija je odgovorna za sprovođenje reformi koje su deo njenog evropskog puta. Evropska komisija prati i ocenjuje napredak. Države članice, kroz Savet, imaju ključnu ulogu u političkom odlučivanju o procesu.
Evropski parlament prati proces i ima važnu ulogu u kasnijim fazama, uključujući davanje saglasnosti na pristupni ugovor.
Transparentnost bi omogućila i poređenje sa drugim kandidatima
Još jedna korist bila bi mogućnost da se vidi kako napreduju različite zemlje i po kojim kriterijumima.
EU naglašava da je proširenje zasnovano na rezultatima svake zemlje pojedinačno. Evropski parlament je u svojoj poslednjoj rezoluciji o strategiji proširenja naglasio da se svaka država kandidatkinja mora procenjivati prema sopstvenim rezultatima i da kvalitet reformi određuje dinamiku pristupanja.
Ako se isti standardi jasno prikažu za svaku buduću članicu, građani mogu da vide zašto je jedna zemlja otvorila određeni klaster, druga zatvorila više poglavlja, a treća stagnira.
Transparentnost nije samo obaveza Srbije
Ovakav sistem imao bi još jednu važnu posledicu, povećao bi i odgovornost same Evropske unije. Ako EU traži merljive reforme od kandidata, onda i kandidatima i njihovim građanima treba da bude jasno kako se ti rezultati procenjuju i šta nakon ispunjavanja uslova sledi.
To je važna poruka da transparentnost nije mehanizam kojim se samo kontrolišu zemlje kandidati. Ona je način da i sama EU pokaže da je proces predvidiv, zasnovan na kriterijumima i razumljiv građanima.
Kada građanin ne može lako da proveri šta je tačno traženo, a šta sprovedeno i zbog čega je neki korak odložen, prostor ostaje otvoren za različita tumačenja. Jedni mogu tvrditi da Srbija ništa ne radi. Drugi da je Srbija sve uradila, ali da je EU nepravedno koči.
Između te dve političke poruke postoji čitav niz činjenica.
Što je više tih odgovora dostupno javnosti, to je manje prostora da se složen proces evropskih integracija svodi na jednu političku rečenicu već podatak koji svako može da proveri.
(EUpravo zato.rs)
