- Evropski parlament traži zakon koji bi obavezao poslodavce da redovno procenjuju stres, sagorevanje i druge psihosocijalne rizike na radu.
- Predlog obuhvata i mere protiv nasilja, uznemiravanja i diskriminacije, kao i pravo radnika na isključivanje van radnog vremena.
Evropski parlament priprema teren za nova pravila kojima bi radnici širom EU trebalo da budu bolje zaštićeni od stresa, sindroma sagorevanja, uznemiravanja i drugih psihosocijalnih rizika na radnom mestu. Za sada nije reč o novom zakonu koji je stupio na snagu, već o zahtevu Evropskog parlamenta da Evropska komisija pripremi zakonodavni predlog kojim bi se uvela snažnija zaštita radnika na nivou EU.
Poslanici traže da nova pravila obavežu poslodavce na redovnu procenu psihosocijalnih rizika i preduzimanje konkretnih mera za njihovo smanjenje.
Odbor Evropskog parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja (EMPL) usvojio je preporuke za novi zakon kojim bi se utvrdili minimalni standardi za sprečavanje, uklanjanje ili smanjenje psihosocijalnih rizika povezanih sa radom.
Među rizicima koje bi nova pravila obuhvatila su prekomerno radno opterećenje, visok intenzitet rada, stres, sindrom sagorevanja, kao i nasilje, uznemiravanje, maltretiranje i diskriminatorno ponašanje.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, više od "840.000 ljudi godišnje umre od zdravstvenih problema povezanih sa psihosocijalnim rizicima".
Obavezna procena rizika
Poslanici traže da poslodavci redovno procenjuju psihosocijalne rizike na radnom mestu i, kada je potrebno, usvajaju akcione planove sa konkretnim merama.
To bi važilo i u slučaju većih promena u organizaciji rada. Uvođenju rada na daljinu, automatizovanog donošenja odluka ili sistema za automatizovani nadzor, prema predlogu Parlamenta, trebalo bi da prethodi procena psihosocijalnih rizika u saradnji sa zaposlenima i njihovim predstavnicima.
Posebna pažnja posvećena je algoritamskim sistemima i veštačkoj inteligenciji. Poslanici žele da se spreči da takvi sistemi dovedu do prekomernog opterećenja ili nadzora radnika, uz obavezno obezbeđivanje ljudskog nadzora.
Parlament je ponovio i da radnici imaju "pravo na isključivanje", odnosno pravo da ne budu dostupni za posao van radnog vremena.
Nasilje i uznemiravanje na radnom mestu
Od poslodavaca se očekuje i da uvedu jasne politike kojima se definišu i zabranjuju nasilje, uznemiravanje, maltretiranje i diskriminatorno ponašanje koje ugrožava dostojanstvo ili fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih.
Predložene su i mere za rano otkrivanje problema, kao i protokoli za sprečavanje nasilja od strane trećih lica, poput klijenata, korisnika ili drugih osoba sa kojima radnici dolaze u kontakt.
Lakši povratak na posao
Nova pravila trebalo bi da obuhvate i zaposlene koji su zbog psihosocijalnih rizika morali da odsustvuju sa posla.
Parlament preporučuje da takvi radnici imaju pravo na podržan i "održiv povratak na posao", kroz individualne planove koji bi mogli da predvide promenu radnog vremena, organizacije posla, radnih zadataka ili obima posla.
Poslanici predlažu i da, kada radnik dokaže da je pretrpeo štetu po zdravlje zbog izloženosti psihosocijalnim rizicima na radu, postoji pretpostavka da je ta šteta povezana sa uslovima rada – osim ako poslodavac ne dokaže suprotno.
"Ovo nije samo pitanje zdravlja, već i ekonomije"
Izvestiteljka Parlamenta Estel Seulemans (S&D, Belgija) ocenila je da je izveštaj važan korak u borbi protiv problema koji su sve izraženiji širom Evrope.
"Ovaj izveštaj predstavlja korak napred, jer od Evropske komisije traži zakonodavni predlog za rešavanje problema sagorevanja na poslu, depresije, stresa i uznemiravanja", rekla je Seulemans.
Ona je upozorila da se ovi problemi dodatno pogoršavaju zbog sve veće upotrebe digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije na radnom mestu.
"Rešavanje ovih strukturnih problema povezanih sa radom nije samo obaveza u oblasti zaštite zdravlja na radu, već i ekonomsko pitanje", rekla je ona, navodeći procenu da depresija povezana sa radom EU godišnje košta oko **100 milijardi evra**.
Koji su naredni koraci u procesu promene zakona?
Odbor EMPL usvojio je zahtev za zakonodavnu inicijativu sa "41 glasom za, 12 protiv i četiri uzdržana". O predlogu bi trebalo da se glasa na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u oktobru 2026. godine.
Ukoliko Parlament usvoji inicijativu, Evropska komisija imaće tri meseca da odgovori, odnosno da obavesti poslanike koje korake planira da preduzme ili da obrazloži zbog čega ne želi da predloži zakon u skladu sa zahtevom Parlamenta.
(EUpravo zato.rs)
