Madrid je ponovo pokrenuo pitanje jezičkih prava i njihovog priznavanja na evropskom nivou. Kako navodi Euraktiv, državni sekretar Španije za Evropsku uniju Fernando Sampedro najavio je da će Španija nastaviti diplomatske napore da ova tri jezika dobiju zvaničan status u institucijama EU.
Sampedro je poručio da će sa proširenjem Unije broj njenih zvaničnih jezika svakako biti povećan, ali da Madrid očekuje da se prethodno postigne dogovor kojim bi se ispunila očekivanja, kako je naveo, oko 20 miliona građana Evrope.
On je naglasio da je Španija jedan od najvećih zagovornika proširenja EU, ali je podsetio da je njegova zemlja već četiri decenije članica Unije i da se katalonski, baskijski i galicijski već priznaju kao zvanični jezici na nacionalnom nivou.
Madrid planira da svoj zahtev zvanično predstavi na narednom sastanku Saveta EU za opšte poslove, koji je zakazan za 22. septembar. Prema rečima Sampedra, Španija o ovom pitanju već razgovara sa ostalim državama članicama na različitim nivoima.
Kakve to veze ima sa Crnom Gorom?
Na pitanje da li bi Španija mogla da uslovi podršku prijemu novih članica, uključujući Crnu Goru, podrškom njenom zahtevu u vezi sa katalonskim, baskijskim i galicijskim jezikom, Sampedro nije direktno odbacio takvu mogućnost.
"Uveren sam da ćemo to rešiti mnogo pre toga", poručio je on.
Španija je sličan predlog već pokušala da progura u Briselu u julu 2025. godine, ali ta inicijativa tada nije dobila neophodnu podršku.
Zahtev Madrida povezan je i sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji. Inicijativa je bila deo šireg političkog dogovora koji je premijer Pedro Sančez postigao sa strankom "Zajedno za Kataloniju" (Junts), kao i sa drugim regionalističkim baskijskim i galicijskim strankama, kako bi obezbedio podršku za ponovni izbor na mesto premijera 2023. godine.
Međutim, odnosi Sančezove vlade sa pojedinim regionalnim strankama u međuvremenu su se pogoršali. Junts je prošle godine prekinuo saradnju sa vladajućim socijalistima, obrazlažući to neispunjavanjem dogovorenih obećanja. I druge stranke koje su podržavale vladu, poput Baskijske nacionalističke partije, vremenom su se distancirale zbog afera povezanih sa korupcijom.
Prema oceni Euraktiva, Sančez se i dalje u velikoj meri oslanja na podršku regionalnih političkih stranaka kako bi održao parlamentarnu većinu. Zbog toga već duže vreme nastoji da obezbedi snažnije priznavanje katalonskog, baskijskog i galicijskog jezika na nivou Evropske unije.
Ipak, promena statusa ovih jezika nije jednostavna. Za njihovo proglašavanje zvaničnim jezicima EU potrebna je jednoglasna odluka svih država članica. Takva saglasnost za sada ne postoji, a među zemljama koje se protive ovom predlogu nalaze se Nemačka, Finska i Italija.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
