Ratno stanje između Irana i Sjedinjenih Američkih Država mesecima ne jenjava, što izaziva zabrinutost celog sveta. Građani zavise od dobro volje zvaničnika, izvoz nafte iz Persijskog zaliva je otežan, a na sve to i administracija Donalda Trampa priprema plan za 90-dnevnu zabranu izvoza dizela, uprkos protivljenju naftne industrije i podelama unutar vlade.
Pet izvora upoznatih sa raspravama potvrdilo je sinoć da je cilj te mere da se smanje cene goriva koje predstavljaju problem za republikance uoči izbora za Kongres, piše Politico.
Američki proizvođači goriva protive promenama i upozoravaju da bi kratkoročna korist bila poništena kasnijim, još većim rastom cena. Ako isporuke budu obustavljene, to će biti prvo ograničenje izvoza američkih energenata otkako je Obamina administracija 2015. godine ukinula višedecenijsku zabranu izvoza sirove nafte.
Cene dizela dostigle su rekordne nivoe zbog rata protiv Irana, koji je Trampova administracija pokrenula u februaru, kao i zbog ukrajinskih napada na ruske rafinerije, što je podstaklo republikance iz saveznih država u kojima je poljoprivreda važna da zatraže zabranu izvoza. Prema podacima udruženja AAA, prosečna cena galona dizela u sredu je iznosila 6,52 dolara, što je 91 cent više nego pre mesec dana i 2,83 dolara više nego prošle godine.
"Zahvatila ih je potpuna panika"
Deo republikanskih zastupnika, čelnici rafinerijske industrije, kao i neki zvaničnici vlade i dalje pokušavaju da ubede Trampa da je zabrana loša ideja. Oni smatraju da bi mogla da proizvede suprotan efekat i na kraju poveća cene benzina, avionskog goriva i drugih derivata.
Upozorenja o posledicama
Zabrana bi mogla kratkoročno da smanji cene dizela u nekim delovima SAD, jer bi tankeri namenjeni Evropi ili Aziji bili preusmereni na domaće tržište i tako povećali ponudu, ali bi onda rafinerije vremenom usporile proizvodnju zbog gubitka izvoznih tržišta, što bi na kraju ponovo dovelo do rasta cena.
Ideji o potpunoj zabrani usprotivili su se ministar energetike Kris Rajt, ministar finansija Skot Besent i ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum, navode izvori upoznati sa internim raspravama.
"Situacija je haotična"
Prema tvrdnjama Trampovog energetskog savetnika, koji je tražio da ostane anoniman, ministar Rajt je u utorak uveče pozvao direktore energetskih kompanija i rekao im da je uvođenje 90-dnevne zabrane verovatno u narednim danima.
Savetnik je dodao da je "situacija veoma haotična i da sve još može da se promeni".
"To je užasna ideja", rekao je.
Drugi predstavnik industrije izjavio je da bi odluka mogla da zavisi od toga ko će biti "poslednja osoba u prostoriji" sa Trampom kada bude doneta odluka.
Trampov ministar energetike, Rajt, javno se usprotivio njegovoj ideji.
"Mi smo najveći svetski izvoznik dizela, ali ista rafinerija koja proizvodi dizel proizvodi i benzin i avionsko gorivo. Ako ne možete da izvozite dizel i ostanete bez prostora za skladištenje, moraćete da smanjite preradu u SAD. To bi stvorilo pritisak na rast cena benzina i avionskog goriva".
Globalne posledice
Takva mera bila bi uvedena u trenutku kada su zemlje širom sveta postale zavisnije od američkog dizela.
Rat koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru oštetio je rafinerije na Bliskom istoku i smanjio proizvodnju nafte u regionu, dok Ukrajina napada ruske rafinerije u okviru odbrane od invazije.
"Američka zabrana izvoza dizela pogoršala bi ionako velike tenzije na globalnom tržištu i kratkoročno dodatno podigla cene izvan SAD", napisao je Dejvid Oksli, glavni ekonomista za klimu i sirovine u kompaniji Capital Economics.
(EUpravo zato/Index)