Island je na referendumu odbio obnovu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, ali ne i Evropsku uniju. Građani su odlučili da za sada ne žele da ponovo pokrenu proces pristupanja, ali ta odluka ne menja postojeće odnose Islanda sa EU.
Ova nordijska zemlja i dalje ostaje čvrsto povezana sa evropskim blokom kroz niz sporazuma i mehanizama saradnje, zbog čega je za razumevanje rezultata referenduma važno napraviti razliku između odbijanja članstva i odbijanja evropske integracije.
Prema konačnim rezultatima referenduma, 52,8 posto birača glasalo je protiv obnove pregovora, dok je 47,2 podržalo njihovo ponovno otvaranje.
Island je danas deo Evropskog ekonomskog prostora (EEA), Šengenskog prostora i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), dok je istovremeno jedna od osnivačica NATO-a. Kroz EEA Island ima pristup jedinstvenom tržištu EU i primenjuje veliki deo njegovih pravila, dok mu članstvo u Šengenu omogućava da bude deo evropskog prostora slobodnog kretanja.
Upravo u toj kombinaciji leži specifičnost islandskog modela. Iako nije članica EU, Island je veoma duboko integrisan u evropski ekonomski i institucionalni prostor i učestvuje u širokom spektru evropskih politika i programa.
Istovremeno, takav odnos nije bez obaveza - pristup jedinstvenom tržištu kroz EEA podrazumeva prihvatanje velikog dela pravila EU, dok Island, za razliku od država članica, nema ravnopravno mesto u institucijama Unije niti učestvuje u donošenju tih pravila na isti način kao članice.
Zbog toga se islandsko "NE" ne može tumačiti kao jednostavno odbacivanje EU ili evropske integracije. Island je odlučio da za sada ostane izvan političkog članstva, ali istovremeno zadržava visok stepen ekonomske i institucionalne povezanosti sa Unijom.
To je ujedno i važna razlika između islandskog modela i ideje da je moguće imati koristi od evropske integracije bez prihvatanja obaveza koje je prate.
Šta Island već ima bez članstva u EU?
Island i nakon referenduma ostaje čvrsto povezan sa evropskim i zapadnim strukturama - izvan je EU, ali je deo njenog jedinstvenog tržišta kroz EEA, deo Šengena i NATO.
Najvažnija veza sa EU jeste Evropski ekonomski prostor. EEA obuhvata svih 27 država članica EU i tri zemlje EFTA, Island, Norvešku i Lihtenštajn, i omogućava im učešće u jedinstvenom tržištu.
To znači da se na Island primenjuju pravila koja omogućavaju slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala. Island takođe učestvuje u evropskoj saradnji u oblastima poput obrazovanja, istraživanja, životne sredine, konkurencije, zaštite potrošača, kulture i turizma.
Drugim rečima, islandske kompanije imaju veoma širok pristup evropskom tržištu, dok građani imaju mogućnosti slobodnog kretanja, rada i života širom EEA prostora.
EU je pritom najveći trgovinski partner Islanda. Prema podacima Evropske komisije, EU je 2025. činila 53,6 odsto ukupne islandske trgovine robom i bila odredište za 66,5 odsto islandskog izvoza.
Island je takođe deo Šengena, što njegovim građanima omogućava putovanje unutar šengenskog prostora bez redovnih kontrola na unutrašnjim granicama.
Uprkos dubokoj integraciji, Island nije deo svih politika EU. EEA ne obuhvata, između ostalog, zajedničku poljoprivrednu i ribarsku politiku, carinsku uniju, zajedničku trgovinsku politiku niti ekonomsku i monetarnu uniju. Island takođe nema svoje predstavnike u institucijama EU niti učestvuje u donošenju odluka na način na koji to čine države članice.
Ribarstvo je upravo zbog toga jedno od ključnih pitanja u islandskom odnosu prema EU. Sektor ima veliki značaj za ekonomiju zemlje, a protivnici članstva strahuju da bi pristupanje Uniji značilo i veće ograničavanje nacionalne kontrole nad ribarskim resursima. Prema Rojtersu, ribarstvo čini oko 15 odsto islandskog BDP-a i oko 40 odsto prihoda od izvoza.
Referendum nije promenio ni bezbednosni položaj Islanda. Zemlja ostaje članica NATO i jedna od 12 osnivačica Alijanse, iako nema sopstvene oružane snage. Njena bezbednost počiva na kolektivnoj odbrani, dok Island doprinosi Alijansi kroz infrastrukturu, nadzor vazdušnog prostora i druge kapacitete. Sa SAD ima i dugogodišnji bilateralni odbrambeni sporazum.
Šta onda Island gubi, a šta dobija time što ostaje van EU?
Ostankom izvan Unije Island zadržava veću samostalnost u oblastima koje nisu obuhvaćene EEA sporazumom, među kojima su upravo ribarstvo i poljoprivreda. Ali, cena takvog modela je jasna - Island učestvuje u velikom delu jedinstvenog tržišta, ali nije država članica koja učestvuje u donošenju odluka EU.
To je ključna razlika između članstva i veoma bliske saradnje sa Unijom. Island može da primenjuje veliki deo evropskih pravila i da uživa koristi jedinstvenog tržišta, ali nema svoje predstavnike u Evropskom parlamentu niti svoje mesto u institucijama EU kao država članica.
Drugim rečima, Island je dovoljno blizu da ima veliki deo ekonomskih koristi evropske integracije, ali dovoljno daleko da zadrži veći stepen nacionalne autonomije u oblastima koje smatra ključnim.
"NE" ne zatvara vrata Evropi
Zbog svega toga, rezultat referenduma ne bi trebalo tumačiti kao odbacivanje evropske saradnje.
On pre svega znači da su građani Islanda odlučili da za sada ne žele da naprave sledeći korak, odnosno obnovu pregovora koji bi mogli da vode ka punopravnom članstvu. Samo članstvo ionako nije bilo predmet ovog glasanja: čak i da su birači glasali "za", eventualni sporazum o pristupanju kasnije bi morao da bude odobren na novom referendumu.
I tu se nalazi najvažnija poruka islandskog glasanja.
Island nije birao između Evrope i izolacije. Birao je između postojećeg modela bliske integracije sa EU i mogućnosti da jednog dana postane njen punopravni član.
Za Evropsku uniju to je podsetnik da bliskost sa Unijom i članstvo u njoj nisu ista stvar. EEA i Šengen mogu da ponude značajan deo praktičnih koristi evropske integracije, ali ne daju političku ulogu koju imaju države članice.
Upravo ta razlika biće važna i za zemlje koje danas čekaju na članstvo u EU. Island je pokazao da postoji i prostor između "unutra" i "napolju", ali i da taj prostor ima svoje granice. Za kandidate sa Zapadnog Balkana pitanje nije samo koliko će biti blizu EU, već i da li će jednog dana imati pravo da ravnopravno učestvuju u donošenju odluka koje već oblikuju njihov politički i ekonomski prostor.
(EUpravo zato.rs)
