Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije potpisalo je ugovor za izradu dela projektno-tehničke dokumentacije za reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3 sa konzorcijumom kompanija, koje predvodi Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi.
Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, ugovorom je predviđena izrada Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom i izrada Prostornog plana područja posebne namene sa Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu.
"RHE Đerdap 3 predstavlja jedan od najvažnijih strateških projekata za budućnost elektroenergetskog sistema Srbije. U zavisnosti od kapaciteta RHE Đerdap 3 ima potencijal da bude i najveća prirodna baterija Evrope, odnosno skladište energije", rekla je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Realizacija tog projekta omogućiće veću integraciju obnovljivih izvora energije iz Srbije i regiona Jugoistočne Evrope, obezbediti značajne kapacitete za balansiranje elektroenergetskog sistema, dodatno unaprediti energetsku sigurnost i bezbednost zemlje i ojačati njenu poziciju na regionalnom tržištu, dodala je ministarka.
Projekat RHE Đerdap 3, kako se navodi, predviđa korišćenje raspoloživog hidroenergetskog potencijala Dunava kroz mogućnost fazne izgradnje RHE sa potencijalno dve gornje akumulacije na području Severnog Кučaja i mašinskom zgradom na desnoj obali Dunava, oko 64 kilometra uzvodno od HE Đerdap 1.
Razmatrane su različite varijante ovog projekta, a polazne osnove predviđaju kapacitet do 1.800 MW, uz procenjenu investicionu vrednost od oko 2,6 milijardi evra i mogućnost daljeg proširenja. Konačni tehnički koncept, kapacitet i investiciona vrednost biće utvrđeni kroz dalju izradu i reviziju projektno-tehničke dokumentacije.
Ministarka je rekla da su u toku pregovori sa američkom kompanijom Behtel, koja je jedina ispunila uslove za nastavak pregovaračkog postupka sprovedenog na osnovu javnog poziva za izbor partnera za realizaciju projekta RHE Đerdap 3, objavljenog u junu ove godine, a na osnovu sporazuma između Srbije i SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike.
"Cilj države je da projektnu dokumentaciju završimo u najkraćem mogućem roku, a najkasnije do kraja 2029. godine, kako bi ovaj novi energetski kapacitet mogao što pre da uđe u izgradnju", zaključila je ministarka.
(EUpravo zato/Biznis.rs)