Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je glavne elemente predloga Evropske komisije za reformu procesa proširenja i tom prilikom najavila postepenu integraciju, strožu proveru kandidata i novu metodologiju.
Komisija je ponovo pokrenula pitanje reforme proširenja uoči ključne rasprave lidera Evropske unije, a Kos je ocnila da se Unija nalazi pred novim "helsinškim trenutkom", aludirajući na sastanak evropskih lidera u Helsinkiju koji je otvorio put velikom proširenju EU posle Hladnog rata, kada je 10 novih zemalja pristupilo Uniji.
Ovog puta taj spisak zemalja je znatno kraći, a predvodi ga Crna Gora, čiji je brz napredak Kos posebno istakla, kao i napredak Albanije u ispunjavanju ključnih standarda vladavine prava, značajan tehnički napredak Ukrajine i Moldavije, kao i odluku Islanda da ponovo pokrene svoj pristupni proces.
"Komisija će predstaviti svoje ideje o tome kako Evropska unija mora da se pripremi dok zemlje kandidati prilaze završnici pregovora o pristupanju", rekla je Kos.
Prema njenim rečima, potrebno je rešiti četiri pitanja kako bi se na najvišem političkom nivou postigao konsenzus o prijemu novih članica.
1. Unutrašnje reforme
Prema mišljenju Kos, veća Evropska unija moraće da sprovede značajne reforme kako bi zadržala sposobnost da brzo reaguje i donosi odluke, naročito u kriznim situacijama.
Kos je rekla da EU treba da iskoristi ovu priliku kako bi odlučivanje učinila "jednostavnijim i fleksibilnijim", što između ostalog znači:
smanjenje broja oblasti u kojima jedna država članica može da blokira odluku svih ostalih;
smanjenje veličine pojedinih institucija EU;
širu primenu mehanizma pojačane saradnje, koji omogućava grupi država članica da napreduje sa određenom politikom čak i kada ostale države nisu spremne da joj se pridruže.
2. Demokratske zaštitne mere
Drugi važan element jeste jačanje postojećih mehanizama kojima bi se sprečilo da nove članice nakon ulaska u EU počnu da nazaduju u oblasti demokratije i vladavine prava, što je povezano sa iskustvom Mađarske pod Viktorom Orbanom, a Kos smatra da Evropska unija mora da izvuče pouke.
"Moramo da budemo sigurni da ne puštamo trojanske konje. Ne danas, ne za 10 ili 20 godina", navela je ona.
Prema njenim rečima, potrebno je imati snažnije mehanizme kojima bi se unapred sprečila, a po potrebi i ispravila, kršenja osnovnih principa i vrednosti EU, međutim, ovaj predlog je kontroverzan.
Ako nove članice budu podvrgnute strožim pravilima nego postojeće članice, postoji rizik da nastanu članice "drugog reda".
3. Nova metodologija proširenja
Neke države EU, posebno Francuska i Nemačka, već su predlagale promenu načina na koji funkcioniše proces proširenja, a jedna od ključnih ideja jeste "postepena integracija".
Umesto sadašnjeg modela "sve ili ništa", zemlje kandidati bi mogle da dobijaju konkretne koristi od EU mnogo pre punopravnog članstva, a Kos smatra:
"Moramo da se udaljimo od logike 'sve ili ništa' u proširenju".
S obyirom da proces pristupanja može da traje decenijama, kandidati bi mogli postepeno da se integrišu u pojedine delove evropskog sistema, poput SEPA plaćanja u evrima, a ovo pitanje naročito je važno zbog Ukrajine.
Brisel je svestan da bi u eventualnom mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije neki oblik evropske integracije i bezbednosnih garancija mogao biti važan za dugoročno vezivanje Ukrajine za Evropu.
Zato se postavlja pitanje da li Ukrajina može da čeka klasičan proces pristupanja koji bi mogao trajati godinama ili decenijama.
4. Prelazne mere
Četvrti element odnosi se na posledice proširenja po postojeće članice EU. Brisel želi da proceni kako će nove članice uticati na postojeće države i kako da zaštiti interese Unije od potencijalnih rizika.
Kos je ukazala da EU već ima iskustvo sa dugim prelaznim periodima koji omogućavaju da se nove članice postepeno integrišu.
Potrebno je obezbediti da budžet EU može i dalje da finansira postojeće prioritete, što je osetljivo pitanje s obzirom da bi prijem novih, uglavnom siromašnih država, mogao da utiče na raspodelu novca iz evropskog budžeta, što je već predmet spora među članicama.
Šta ovo praktično znači?
Suština predloga je da se napusti tradicionalni model kandidat - pregovori - članstvo i da se pređe na nešto više poput kandidat - postepena integracija - sve veće koristi i prava - punopravno članstvo.
Za zemlje Zapadnog Balkana to bi moglo da bude veoma značajno, a novi pristup se praktično zasniva na četiri principa brže približavanje + postepena integracija + strože zaštitne mere + reforma same EU.
Ključno pitanje biće da li države članice mogu da postignu politički dogovor o tome, a naročito je važno šta će lideri odlučiti u oktobru 2026. godine.
(EUpravo zato/Euronews)