Evropska unija ulazi u novu fazu rasprave o svom budućem proširenju. Pitanje više nije samo kada bi zemlje kandidati mogle da postanu članice, već i kako sama Unija treba da se pripremi za novi talas proširenja i prevaziđe prepreke koje već neko vreme usporavaju pristupni proces.
Lideri EU će 15. oktobra održati stratešku debatu o proširenju i reformama, sa namerom da usaglase politički pravac i pronađu zajednički odgovor na pitanje kako proces treba da se nastavi.
Oktobarska rasprava dolazi u trenutku kada je geopolitički kontekst proširenju dao novu težinu. Rat u Ukrajini, potreba za snažnijom evropskom bezbednošću i nastojanje EU da čvršće poveže svoje susedstvo sa evropskim institucijama vratili su proširenje visoko na političku agendu Brisela.
Istovremeno, sve je izraženije pitanje da li je Unija spremna za budućnost sa većim brojem članica, ne samo politički, već i kada je reč o njenom funkcionisanju i finansijama.
Upravo na tom pitanju Komisija već radi. Prema nezvaničnim informacijama visokih evropskih zvaničnika koje je objavio Politico, Brisel priprema predlog za redizajn pravila za buduće članice, koji bi liderima EU trebalo da bude predstavljen na Evropskom savetu 15. oktobra. Cilj je da se ublaže bojazni da bi veća Unija mogla dodatno otežati donošenje odluka i raspodelu zajedničkih resursa.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je za Politico da Komisija prepoznaje potrebu za jačanjem političke podrške svih 27 članica i najavila da će uskoro predstaviti predloge o tome kako EU treba da se pripremi za buduću, veću Uniju.
Prema njenim rečima, oni bi trebalo da obuhvate jasnije definisanje prava i odgovornosti novih članica, ali i zaštitne mehanizme koji bi omogućili da se spreči blokiranje odluka u slučaju da neka od njih ne ispunjava preuzete obaveze. Detalji predloga za sada nisu poznati.
Zato će naredni meseci biti važni i za zemlje kandidate i za same države članice, koje tek treba da usaglase stav o tome kako bi buduće proširenje trebalo da izgleda.
Da priprema za jesenju debatu već ulazi u intenzivnu diplomatsku fazu pokazuje i najavljeni obilazak evropskih prestonica predsednika Evropskog saveta Antonija Koste. On je danas najavio da će proširenje, uz odbranu, konkurentnost i podršku Ukrajini, biti među temama razgovora sa liderima država članica, ističući da ti susreti treba da mu pruže širu sliku prioriteta i očekivanja članica uoči narednih sastanaka Evropskog saveta.
Za Zapadni Balkan to otvara mogućnost za novu političku dinamiku. Ukoliko EU uspe da usaglasi jasniju strategiju proširenja, zemlje kandidati mogle bi da dobiju konkretniju perspektivu narednih koraka. Istovremeno, to bi značilo i veći pritisak na kandidate da reforme sprovedu brže, doslednije i sa vidljivim rezultatima.
Novi zamah u procesu, međutim, neće zavisiti samo od spremnosti kandidata. Jednako važno biće da države članice prevaziđu sopstvene političke i institucionalne dileme i geopolitičku potrebu za proširenjem pretoče u konkretnu evropsku politiku.
Glavni fokus debate - usaglašavanje različitih pogleda na budućnost proširenja
Očekuje se da oktobarska debata lidera EU objedini različite inicijative i rasprave o budućnosti proširenja koje su se poslednjih meseci vodile među državama članicama i da postojeći politički zamah pretoči u jasniji dogovor o narednim koracima.
Na brifingu za novinare u Briselu jedan od zvaničnika EU ocenio je da je oko proširenja vidljiva nova dinamika, ali da pred Unijom i dalje stoje prepreke koje je potrebno prevazići kako bi se preciziralo kako proces treba da bude nastavljen. Posebno je ukazao na Ukrajinu, Moldaviju, Srbiju i Zapadni Balkan u celini.
Prema njegovoj oceni, poslednjih meseci raste politička spremnost evropskih lidera da ubrzaju proširenje, ali razlike među državama članicama i dalje mogu da uspore proces. Kao jedan od primera naveo je junsku raspravu o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, koja je pokazala da među članicama još nema saglasnosti o brzini i uslovima daljeg napredovanja Srbije.
O proširenju se, kako je dodao, trenutno intenzivno razgovara na različitim nivoima, među grupama država članica, ambasadorima i evropskim institucijama. Oktobarska debata trebalo bi zato da bude svojevrsna tačka okupljanja tih razgovora i da političku raspravu usmeri ka konkretnijem dogovoru o budućnosti procesa.
U fokusu će biti i različite ideje o tome kako bi proširenje moglo da funkcioniše u budućoj, većoj Evropskoj uniji. To otvara šire pitanje odnosa između proširenja i unutrašnjih reformi EU, odnosno kako istovremeno pripremiti Uniju za nove članice i zadržati sposobnost donošenja odluka i sprovođenja zajedničkih politika.
(EUpravo zato.rs)
