Evropski parlament danas je razmatrao dva važna finansijska pitanja za budućnost Evropske unije, budući višegodišnji budžet EU za period 2028-2034 i sprovođenje aktuelnog finansijskog instrumenta za podršku reformama i ekonomskom rastu zemalja Zapadnog Balkana.
Poseban deo programa odnosio se na Zapadni Balkan i primenu Instrumenta za reforme i rast, finansijskog mehanizma EU kojim Unija podržava reformske procese i ekonomsko približavanje regiona evropskom tržištu.
Poslanici su na sednicama odbora za budžete, kao i na zajedničkoj sednici odbora za budžete i spoljne poslove, razgovarali o tome kako EU planira da rasporedi finansijska sredstva u narednom budžetskom periodu, ali i kako se trenutno koriste sredstva namenjena zemljama kandidatima za članstvo.
Višegodišnji finansijski okvir (MFF) predstavlja sedmogodišnji budžetski plan EU i određuje prioritete finansiranja Unije. Odluke koje se donose u ovoj fazi neće predstavljati konačan dogovor o budžetu, već poziciju Evropskog parlamenta uoči narednih pregovora sa državama članicama.
Evropski parlament je već zauzeo stav da naredni budžet mora biti ambiciozniji kako bi EU mogla da odgovori na nove izazove, uključujući bezbednost, konkurentnost evropske privrede i podršku regionima. Poslanici su predložili povećanje obima budućeg budžeta i insistirali da se istovremeno zaštite tradicionalne politike poput kohezije i poljoprivrede.
Plan rasta za Zapadni Balkan - koliko se reforme pretvaraju u evropski novac?
Na zajedničkoj sednici odbora za budžete i spoljne poslove evropski poslanici razgovaraće sa Gertom Janom Koopmanom, generalnim direktorom Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG ENEST), o trenutnom stanju sprovođenja reformskih agendi i isplati sredstava iz ovog instrumenta.
Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan deo je šireg Plana rasta EU za region i vredan je ukupno šest milijardi evra za period 2024-2027. Njegova posebnost je u tome što sredstva nisu automatski dostupna, već su povezana sa ispunjavanjem konkretnih reformskih koraka koje su zemlje regiona definisale u svojim reformskim agendama.
Fokus rasprave neće biti odluka o tome koliko će novca dobiti pojedinačne zemlje, već pitanje koliko je napredovalo sprovođenje dogovorenih reformi i da li postoje uslovi za dalju isplatu sredstava.
Za zemlje Zapadnog Balkana ovaj instrument predstavlja novi pristup EU proširenju, ideju da građani regiona treba da osete koristi evropskih integracija i pre formalnog članstva, kroz veće ekonomsko povezivanje, pristup jedinstvenom tržištu i finansijsku podršku reformama.
Dve finansijske teme, jedan strateški cilj EU
Iako se radi o dva odvojena procesa, budućem budžetu EU i postojećem instrumentu za Zapadni Balkan, obe teme pokazuju koliko su finansije postale važan deo evropske politike proširenja.
Dok će novi višegodišnji budžet odrediti koliko će sredstava EU imati na raspolaganju nakon 2027. godine, primena Plana rasta pokazuje kako Unija danas pokušava da poveže finansijsku podršku sa konkretnim rezultatima u reformama.
Za zemlje kandidate to znači da evropski put više nije samo pitanje političkih odluka, već i sposobnosti da se sprovedu reforme koje omogućavaju korišćenje dostupnih evropskih sredstava.
(EUUpravo zato.rs)
