Politika proširenja Evropske unije poslednjih meseci ponovo dobija na intenzitetu, a među zemljama Zapadnog Balkana najveći napredak u pristupnom procesu trenutno beleže Crna Gora i Albanija. Evropski zvaničnici ocenjuju da je vidljiv novi zamah u procesu proširenja, uz poruku da će brzina napredovanja i dalje pre svega zavisiti od sprovođenja reformi i političke volje država kandidata.
O tome je govorio i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat, koji je ocenio da u procesu proširenja postoji vidljiv zamah, izdvojivši Crnu Goru i Albaniju kao zemlje koje trenutno prednjače na evropskom putu. On je istakao da i Srbija ima potencijal da ih sustigne, ukoliko bude postojala politička volja za sprovođenje neophodnih reformi.
"Sa Crnom Gorom smo započeli rad na sporazumu o pristupanju, Albanija je otvorila sva poglavlja. Budite uvereni, Srbija ima sav potencijal da je sustigne. Srbija je najbogatija zemlja u regionu. Imate ogroman potencijal kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju državna uprava. Možete vrlo lako da sustignete ako se politička volja i reformski zamah poklope", istakao je Fon Bekerat u Evropskoj kući, gde je bio gost panela "Od Kipra do Irske: Kako kapitalizovati rezultate samita u Tivtu".
Ocenio je i da je vidljiv zamah u politici proširenja EU rezultat promenjenih geopolitičkih okolnosti i povećane svesti država članica o potrebi jačanja Unije.
"Zaista postoji zamah kada je u pitanju proširenje. To ponavljam često jer je to zaista tačno. Ne bih rekao da je reč o naglom ubrzanju, već o postepenom povećanju značaja politike proširenja", rekao je Fon Bekerat.
Prema njegovim rečima, jedan od ključnih razloga za promenu pristupa bila je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine, koja je među državama članicama EU stvorila osećaj hitnosti.
"Svet u kojem živimo postao je geostrateški zahtevniji, a među državama članicama sazrelo je uverenje da EU mora da se proširi kako bi postala snažnija i konkurentnija i ekonomski, i bezbednosno", naveo je on.
Fon Bekerat je ocenio da su se odnosi između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana značajno promenili u odnosu na period od pre deset godina. Prema njegovim rečima, ranije je postojao utisak da EU nije imala stvarnu nameru da se proširi, dok zemlje regiona nisu bile dovoljno posvećene sprovođenju reformi. Kako je naveo, danas postoji znatno veće razumevanje da dosledno sprovođenje reformi može da dovede do konkretnog napretka u pristupnom procesu i konačnog članstva u Evropskoj uniji.
Govoreći o samitu EU - Zapadni Balkan u Tivtu, istakao je da je taj skup još jednom pokazao da postoji konkretan napredak, kako u procesu proširenja, tako i u sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan.
"Plan rasta je naš najmoćniji alat za ubrzavanje procesa proširenja. Njegova suština je da se zemljama kandidatima omogući približavanje EU, kroz integraciju u jedinstveno tržište i finansijske koristi, uz uslov sprovođenja reformi", rekao je on i naglasio da reformska agenda Srbije predstavlja dokument koji su definisale same srpske vlasti i da EU sada očekuje njenu realizaciju.
Kao konkretne rezultate, Fon Bekerat je naveo da je do sada realizovano 675 miliona evra investicija, uključujući projekte brzog interneta za 75.000 domaćinstava, elektrifikaciju železnice i ulaganja u predškolske ustanove.
Govoreći o uključivanju Srbije u Jedinstveno evropsko platno područje (SEPA), ocenio je da će, nakon pune primene u bankarskom sektoru, građani i privreda imati značajne koristi kroz brže i jeftinije finansijske transakcije. To će imati veliki uticaj i na građane i na kompanije, pre svega kada je reč o brzini transakcija i značajno nižim troškovima.
(EUpravo zato.rs)
