Elvira Kovač za Eupravo zato: EU ponovo otvara vrata proširenju - da li je Srbija spremna da iskoristi trenutak?

Srbija se nalazi u jednom od najpovoljnijih trenutaka evropskih integracija, u kojem se obnovljeni politički zamah proširenja EU ukršta sa očekivanjem da zemlje kandidati isporuče konkretne i merljive reforme.

"Srbija se nalazi u važnom trenutku procesa evropskih integracija. Poslednjih godina smo svedoci obnovljenog interesovanja Evropske unije za politiku proširenja, što predstavlja priliku koju ne bi trebalo propustiti. Smatram da Srbija svakako ima kapacitete da ubrza svoj evropski put. Sa druge strane, činjenica je da ovaj proces u slučaju naše zemlje traje predugo i da već skoro pet godina nismo otvorili nijedan novi klaster, što deluje obeshrabrujuće i doprinosi evroskepticizmu. Odgovornost je na obe strane, ali je očigledno i da tempo ne zavisi isključivo od nas. Preporuka Evropske komisije za otvaranje Klastera 3 se ponavlja u poslednjih 5 godišnjih izveštaja, ali i dalje čekamo političku odluku država članica.

Politički momentum jeste povoljniji nego što je bio prethodnih godina, pre svega zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti i veće svesti o značaju integracije Zapadnog Balkana u EU. Aktivno radimo na reformama koje će doprineti napretku u ključnom Klasteru 1.

Ipak, pozicija Srbije je specifična zbog neuvođenja sankcija Rusiji, ali to nikako ne znači da treba da odustanemo. Naprotiv, ovaj zamah treba da nam služi kao vetar u leđa da ubrzamo sopstvene reformske procese. Najviše nam se zamera zbog neusklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija ima svoje objektivne razloge zbog kojih nije uvela sankcije Rusiji."

Šalje li Srbija dovoljno jasnu poruku i opredeljenost ka članstvu u EU?

"Iz perspektive EU, sigurno je da bi određeni postupci Srbije jasnije komunicirali našu opredeljenost ka članstvu u EU, tu naročito mislim na naš procenat usklađenosti sa ZSBP.

Ipak, Srbija ima svoje političke i energetske razloge za ovu odluku.

Smatram da napredak Moldavije i Ukrajine ka EU ne treba da nas demorališe, već da nam da dodatni vetar u leđa. Mi moramo glasnije i kroz konkretne reformske korake da komuniciramo da je punopravno članstvo u EU naš strateški cilj.

U trenutku kada EU ubrzava procese integracije pojedinih zemalja kandidata, važno je da Srbija jasno pokaže da želi da bude deo tog talasa proširenja. Verujem da smo kroz primene preporuka Venecijanske komisije, kao i ODIHR-a pokazali da smo na tom putu."

Nakon sastanaka u Strazburu i Samita u Tivtu kakvo je raspoloženje evropskih partnera prema Srbiji?

"Nakon nedavnih sastanaka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Strazburu, mogu da potvrdim da su razgovori sa evropskim kolegama bili izuzetno otvoreni, direktni i fokusirani na konkretna pitanja. Postoji jasan stav da je proširenje ponovo među prioritetima EU i da se Zapadni Balkan ne sme ostaviti po strani.

Što se tiče Samita u Tivtu i raspoloženja evropskih lidera, želja za integracijom regiona jeste iskrena, ali razumljivo, evropski partneri traže opipljive dokaze privrženosti političkim interesima EU. Vidimo da se najznačajnije zemlje EU trude da ponude konkretna rešenja koja će dodatno aktivirati reforme država kandidata.

Generalno, Samit u Tivtu ima simboličku vrednost, šalje jasnu poruku podrške celom regionu i potvrđuje da je naše mesto u EU, ali i da se od nas očekuje konkretan napredak."

Šta za Srbiju konkretno znači insistiranje EU na trajnim rezultatima reformi i kako će se to odraziti na već otvorena pregovaračka poglavlja?

"Tačno je da Evropska komisija i države članice danas mnogo više pažnje posvećuju primeni reformi. Za Srbiju to podrazumeva kontinuiran rad na jačanju efikasnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije i unapređenju demokratskih procesa. Kada je reč o otvorenim pregovaračkim poglavljima i klasterima, napredak će se meriti pre svega kroz rezultate u praksi. Zbog toga je važno da reforme budu sistemske i dugoročne, kako bi se izbeglo nazadovanje."

Kako Skupština Odbor za evropske integracije mogu da ojačaju poverenje EU u reformski proces?

"Narodna skupština ima važnu ulogu u procesu evrointegracija. Naš zadatak nije samo usvajanje zakona usklađenih sa pravnim tekovinama EU, već i nadzor nad njihovom primenom. Kroz Radnu grupu za poboljšanje izbornog procesa aktivno radimo na implementaciji preporuka ODIHR-a. Najsloženija preporuka je uspešno rešena, izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku su usvojene u novembru 2025. godine. Zakon predviđa osnivanje stalne i inkluzivne Komisije za reviziju JBS-a, koju čine stručnjaci koje imenuju vladajuća većina, parlamentarna opozicija i civilno društvo.

Skupština je 12. novembra 2025. godine izabrala 8 od 9 članova Saveta REM-a, čime je zvanično konstituisano to telo. Međutim, 4 člana su napustila Savet zbog ponovljenog postupka u kategoriji koju predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Nedostaje nam samo 9. član koji će biti izabran nakon izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Narodna skupština je 25. juna usvojila izmene i dopune 5 pravosudnih zakona za koje je Venecijanska komisija 16. juna saopštila da su vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sadržaja tih zakona.

Kada je reč o Odboru za evropske integracije, kao predsedavajuća ću nastaviti da promovišem proces evropskih integracija prvenstveno kroz parlamentarnu diplomatiju, jaču saradnju sa Evropskim parlamentom, parlamentima država članica i drugim relevantnim institucijama. Naš cilj je da evroparlamentarcima pošaljemo realnu i objektivnu sliku našeg rada. Takođe, pokušavamo da ponovo aktiviramo učešće civilnog društva i stručne javnosti u procesu donošenja odluka, što bi doprinelo napretku ka zajedničkom cilju".

Fazni pristup i pitanje prava veta

Poslednjih meseci u Briselu se sve glasnije govori o reformi samog procesa proširenja Evropske unije. U centru te debate nalaze se dve ideje koje bi mogle da promene dosadašnja pravila igre: takozvani fazni pristup, koji bi zemljama kandidatima omogućio da postepeno, pre punopravnog članstva, dobiju pristup delovima jedinstvenog tržišta i evropskim fondovima, i predlog da nove članice u prvim godinama nakon prijema privremeno nemaju pravo veta u pojedinim oblastima odlučivanja.

Zagovornici ovih rešenja tvrde da bi ona ubrzala proširenje i sačuvala funkcionalnost Unije koja se sprema da primi nekoliko novih država, dok kritičari upozoravaju na opasnost od stvaranja "članstva drugog reda".

Kako gledate na moguće ograničavanje prava veta za nove članice EU?

"Reč je o temi o kojoj se trenutno vodi ozbiljna debata unutar same EU. Smatram da je pre svega na državama članicama da definišu budući institucionalni model Unije i način donošenja odluka. Oduzimanje prava veta isključivo novim članicama bilo bi diskriminatorno, jer bi stvorilo članstvo drugog reda. Međutim, ako bi to bio prelazni status koji bi značio da brže dobijemo pristup jedinstvenom tržištu i svim ekonomskim benefitima, to je tema o kojoj vredi diskutovati, ali krajnji cilj mora ostati punopravno učešće u donošenju odluka.

Za Srbiju je najvažnije da nastavi sa reformama i da uslovi pristupanja budu jasni, predvidivi i jednaki za sve kandidate. Očekujemo da Srbija kao punopravna članica ima ista prava i obaveze kao i druge države članice. Istovremeno, razumemo da EU vodi raspravu o svojoj budućoj efikasnosti i načinu funkcionisanja u uslovima daljeg proširenja."

Šta bi fazni pristup proširenju konkretno mogao da donese Srbiji?

"Fazni pristup proširenju može predstavljati dobar način da građani država kandidata ranije osete konkretne koristi evropskih integracija. To bi moglo da podrazumeva veći pristup evropskim fondovima, uključivanje u pojedine politike i programe EU, kao i snažniju ekonomsku integraciju pre samog punopravnog članstva.

Za Srbiju bi takav model mogao da donese dodatne investicije i brži ekonomski razvoj. Ipak, važno je naglasiti da nijedan prelazni model ne sme postati zamena za punopravno članstvo, koje ostaje strateški cilj Srbije."

(EUpravo zato.rs)