Aktuelne geopolitičke okolnosti i sukobi na Bliskom istoku mogli bi, paradoksalno, dodatno podstaći proces evropskog proširenja, posebno kada je riječ o državama kandidatima koje ostvaruju vidljiv i mjerljiv napredak u reformama. U takvom kontekstu, politika proširenja i dalje ostaje visoko na listi prioriteta Evropske unije.
Iz Evropske komisije poručuju da su u potpunosti posvećeni tome da proširenje postane konkretna i ostvariva realnost. Kako navode, zemlje koje su uključene u pregovarački proces, uključujući partnere sa Zapadnog Balkana, imaju kontinuiranu političku, ekonomsku i tehničku podršku Unije.
U Briselu ističu da su uspostavljeni i ambiciozni reformski okviri kako bi države kandidati već u pretpristupnoj fazi mogle osjetiti prve koristi učešća na jedinstvenom evropskom tržištu. Plan rasta za Zapadni Balkan, kako naglašavaju, predstavlja jasan signal da postoji kredibilna i ostvariva perspektiva integracije.
Takav, dinamičniji pristup, prema ocjeni evropskih zvaničnika, ima za cilj da dodatno motiviše sprovođenje reformi, poveća institucionalnu spremnost za članstvo i omogući postepenu, ali stabilnu integraciju zemalja kandidata u evropski politički i ekonomski prostor.
"Evropska komisija je u potpunosti posvećena tome da proširenje postane stvarnost. Kako bismo to postigli, podržavamo zemlje u procesu proširenja, uključujući partnere sa Zapadnog Balkana, kroz svu potrebnu političku, ekonomsku i tehničku pomoć", naveli su iz EK za "Vijesti", odgovarajući na pitanja o tome da li bi rat na Bliskom istoku mogao da potisne proširenje EU u drugi plan ili da ubrza prijem najspremnijih kandidata, poput Crne Gore.
Dodaju da je EK uspostavila i ambiciozne reformske agende kako bi te zemlje mogle da osete prve koristi jedinstvenog tržišta i pre pristupanja.
"Naš Plan rasta za Zapadni Balkan jasan je dokaz partnerima u regionu da postoji kredibilan put napred. To je put koji donosi koristi i pre pristupanja, ali istovremeno doprinosi ubrzanju procesa pristupanja," naveli su iz EK i dodali da da ovakav dinamičan pristup podstiče reforme, sa ciljem povećanja spremnosti za članstvo i lakše integracije u EU.
Bezbednost Evrope i stabilnost njenog susedstva idu zajedno
Bojana Zorić, ,iz Instituta EU za bezbednosne studije, kaže da rat na Bliskom istoku, po svemu sudeći, ne menja prioritete Evropske unije kada je reč o proširenju. Podsetila je da je pre nekoliko dana visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, na konferenciji ambasadora EU ponovo potvrdila da stabilnost susedstva ostaje jedan od ključnih prioriteta.
"Preciznije, stabilnost susedstva je drugi prioritet, odmah posle evropske odbrane, uključujući vojnu, finansijsku i političku podršku Ukrajini," navela je.
Prema njenim rečima, aktuelne krize dodatno potvrđuju koliko je važna stabilnost evropskog kontinenta, uključujući stabilnost evropskog susedstva, u koje trenutno spadaju i zemlje Zapadnog Balkana.
Proširenje se, kako ocenjuje, i dalje smatra jednim od ključnih instrumenata kojima Evropska unija dugoročno može da obezbedi stabilnost na evropskom kontinentu i u svom neposrednom susedstvu. Dosadašnja iskustva, navodi, pokazuju da su bezbednost Evrope i stabilnost njenog okruženja тесно povezane, zbog čega politika proširenja zadržava snažnu geopolitičku dimenziju.
Ističe i da proces pristupanja ostaje strogo zasnovan na principu zasluga, odnosno da napredak svake zemlje kandidata prvenstveno zavisi od reformi koje sama sprovodi. Ujedno ukazuje da se iz Brisela u aktuelnom geopolitičkom trenutku šalju signali o većoj političkoj spremnosti da se dinamika proširenja ubrza.
Govoreći o širem međunarodnom kontekstu, podseća da je, zbog rata na Bliskom istoku i prateće neizvesnosti, bilo očekivano da deo političke pažnje Evropske unije bude usmeren ka tom regionu. Sukob i dalje traje, pojedine evropske države već su pružile vojnu pomoć, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, dok se istovremeno strahuje od mogućih posledica po Evropu, poput rasta cena energije ili novih migracionih talasa. Paralelno s tim, fokus Unije ostaje i na podršci Ukrajini.
"U tom smislu, trenutni politički fokus nije na Zapadnom Balkanu. Međutim, to ne znači da je proces proširenja zaustavljen. On se nastavlja, a zemlje kandidati i dalje imaju svoje obaveze i reforme koje moraju sprovesti", naglasila je ona.
Države članice i dalje insistiraju na principu zasluga
Zorić naglašava da ove krize više nisu ad hoc situacije, već stanje sa kojim se Evropa suočava već godinama, počev od ruske agresije na Ukrajinu, ali i ranije, i upravo zato geopolitički argument za proširenje ostaje snažan.
Istovremeno, uprkos tom geopolitičkom trenutku, države članice nastavljaju da insistiraju na principu da proširenje ostaje proces zasnovan na zaslugama.
"Drugim rečima, postoji politička svest da Evropa mora biti što ujedinjenija kako bi odgovorila na bezbednosne izazove, ali se od zemalja kandidata očekuje da sprovedu neophodne reforme. Bez toga će biti teško opravdati njihovo članstvo — ili se ono jednostavno neće dogoditi," upozorila je.
Za Crnu Goru to, kako objašnjava, u praksi znači da ključ ostaje u domaćim reformama, posebno kada je reč o zatvaranju preostalih pregovaračkih poglavlja i jačanju institucija.
"Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, pravosuđe i osnovna prava, ostaju najosetljiviji deo pregovora i oblast u kojoj su sve oči uprte u napredak Crne Gore. Bez vidljivog ubrzanja reformi u tim poglavljima biće teško ostvariti cilj zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja do kraja ove godine," rekla je Zorić.
Istovremeno, kaže da aktuelni geopolitički trenutak može ići u prilog zemljama kandidatima koje pokazuju stvaran napredak, jer raste svest unutar EU o značaju stabilnosti i integracije regiona.
Dodala je da postoji i šira bezbednosna dimenzija o kojoj je nedavno govorila Kaja Kalas, te se postavlja pitanje kako Crna Gora, kao članica NATO-a i kandidat za EU, može doprineti evropskoj bezbednosti.
"U sadašnjim okolnostima više ne govorimo o postepenom usklađivanju, već o jasnom pozicioniranju. Drugim rečima, političko i bezbednosno usklađivanje zemalja kandidata sa EU mora biti vidljivo, dosledno i nedvosmisleno", zaključila je Zorić.
Strategija proširenja EU
Poslanici Evropskog parlamenta ove sedmice usvojili su Strategiju proširenja EU, navodeći da je proširenje strateški odgovor na promenjene geopolitičke okolnosti i ključna investicija u bezbednost i stabilnost Unije. Smatraju da bi troškovi neproširenja bili veći od troškova prijema novih članica, jer bi postojala opasnost od stvaranja geopolitičkih "sivih zona" podložnih neprijateljskom stranom uticaju.
U dokumentu se navodi da su Crna Gora i Albanija već postavile ambiciozne ciljeve da završe pristupne pregovore do kraja 2026, odnosno 2027. godine.
"EU bi trebalo da ohrabri ove zemlje kada je njihova ambicija praćena opipljivim reformama, a poslanici pozivaju Savet da prepozna taj zamah i ukloni sve prepreke koje postoje na strani EU. Takođe žele brzo otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom", navodi se u dokumentu.
Crna Gora je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja u pregovorima sa EU, a do sada je privremeno zatvorila 13.
Cilj Vlade, kako je više puta najavljeno, jeste da zatvori sva preostala poglavlja kako bi Crna Gora postala prva naredna članica EU do kraja 2028. godine.
Međuvladina konferencija između Crne Gore i EU, na kojoj bi trebalo da bude zatvoreno još jedno — 14. poglavlje, zakazana je za 17. mart u Briselu.
Ambasadori država članica EU u Briselu su u petak odobrili zajedničku poziciju za Poglavlje 21 (Transevropske transportne mreže).
Troškovi: EU mora da se pripremi za naredno proširenje
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je ove sedmice na godišnjoj konferenciji ambasadora Unije u Briselu da EU mora da se pripremi za naredno proširenje i naglasio da je taj proces jedan od njegovih prioriteta od prvog dana mandata.
Kazao je da je EU projekat pomirenja i mira i da su te vrednosti тесно povezane sa proširenjem, čineći ga geostrateškom investicijom u budućnost.
Ocenio je da proširenje, kao najuspešnija strategija EU, jača demokratiju i vladavinu prava, proširuje prostor zajedničkih vrednosti, prosperiteta i odgovornosti.
Dodao je i da je zahtev Ukrajine za članstvo uneo novu dinamiku i zamah u proces pristupanja EU, naglasivši da se taj zamah ne odnosi samo na Ukrajinu, već i na Moldaviju i svih šest partnera sa Zapadnog Balkana.
Košta je rekao da je budućnost tih zemalja u EU i da se pristupanje zasniva na zaslugama i obezbeđuje najviše standarde za sve.
"Da bismo ostvarili proširenje u narednim godinama, moramo preduzeti odlučne korake. Moramo iskoristiti ovaj zamah. Moramo poštovati princip zasluga, ali i osećati hitnost trenutka", naglasio je.
Prema njegovim rečima, u novoj realnosti EU mora braniti međunarodni poredak zasnovan na pravilima, principe UN i njihove sporazume. Naglasio je da se kršenja međunarodnog prava ne smeju tolerisati ma gde se dešavala.
(EUpravo zato.rs)
