- Zapadni Balkan napreduje neujednačeno ka EU: Crna Gora i Albanija beleže pomake, dok druge zemlje uglavnom stagniraju ili nazaduju.
- Pavković poručuje da članstvo ne zavisi samo od reformi, već i od političkih odnosa, bilateralnih sporova i odluka država članica u Savetu EU.
Evropske integracije Zapadnog Balkana i dalje se odvijaju različitim brzinama - dok pojedine zemlje beleže napredak u reformama i približavanju Evropskoj uniji, druge stagniraju ili se suočavaju sa ozbiljnim političkim i institucionalnim preprekama.
Iako evropska perspektiva Zapadnog Balkana ostaje jedan od ključnih političkih ciljeva Evropske unije, rezultati zemalja regiona pokazuju da put ka članstvu nije podjednako dinamičan. Najnoviji paket izveštaja Evropske komisije ukazuje na napredak u pojedinim državama, ali i na dugotrajne probleme u sprovođenju reformi, vladavini prava i funkcionisanju demokratskih institucija.
Dok Crna Gora nastavlja da napreduje u pristupnom procesu, a Albanija beleži pomake uz i dalje prisutne izazove, Kosovo* se suočava sa posledicama političke nestabilnosti i usporavanjem reformskih procesa. Dodatnu prepreku predstavlja i činjenica da njegova aplikacija za članstvo u EU još nije dobila zeleno svetlo država članica.
Koliko su evropske integracije zemalja regiona danas rezultat stvarnih reformskih pomaka, a koliko zavise od političkih odnosa i bilateralnih pitanja, kakvu ulogu u tom procesu ima Evropska unija i šta trenutna dinamika proširenja znači za Kosovo*, neke su od tema o kojima je za EUpravo zato govorio Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.
Kakvu sliku o napretku zemalja regiona daje najnoviji izveštaj Evropske komisije?
Najnoviji izveštaj Evropske komisije ponovo je otvorio pitanje stvarnog napretka zemalja Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, odnosno toga da li reformski procesi donose suštinske rezultate ili evropske integracije i dalje ostaju na nivou formalnih obećanja.
Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.
Godišnji izveštaji pokazuju neujednačenu sliku regiona, dok Komisija prepoznaje značajan napredak pojedinih država, druge uglavnom stagniraju ili nazaduju. Posebno se izdvaja položaj Kosova*, koje se suočava sa političkom nestabilnošću i usporavanjem reformi.
Govoreći o rezultatima zemalja regiona, naš sagovornik ističe da među državama koje prednjače u procesu evropskih integracija posebno mesto zauzima Crna Gora, dok Moldavija i Ukrajina takođe ostvaruju značajan napredak, što je Evropska komisija prepoznala i formalnim svrstavanjem među predvodnike pristupnog procesa.
Albanija je, prema njegovoj oceni, takođe ostvarila značajan napredak poslednjih godina, ali se i dalje suočava sa izazovima u oblasti vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija.
"Tu je, pre svega, lider Crna Gora, dok Moldavija i Ukrajina takođe krupnim koracima grabe napred, što je EK prepoznala i formalno im dodelia status država koje prednjače u procesu pristupanja EU. Albanija je takođe zemlja koja je dosta napredovala u poslednjih nekoliko godina, ali ima i značajane izazove kada su u pitanju vladavina prava i funkcionisanje demokratskih institucija. Ostale države mahom stagnariraju ili nazaduju. Konkretno, kada je Kosovo* u pitanju, tri izborna ciklusa i politička nestabilnost u poslednjih 18 meseci usporili su reforme iz Plana rasta i Reformske agende Prištine, a kandidatura za članstvo u EU još uvek stoji u fioci Saveta EU bez naznaka da će biti stavljena na dnevni red uskoro", rekao je Pavković za naš portal.
Koliko je Brisel dosledan u primeni kriterijuma za članstvo na zemlje regiona?
Jedno od ključnih pitanja u procesu proširenja Evropske unije jeste doslednost u primeni kriterijuma za članstvo, posebno u oblastima vladavine prava, demokratskih standarda i funkcionisanja institucija. Iako se napredak zemalja kandidata formalno ocenjuje na osnovu ostvarenih reformi i principa zasluga, evropski put država regiona često zavisi i od političkih odnosa sa članicama EU, kao i od rešavanja bilateralnih sporova.
Govoreći o tome koliko su kriterijumi za članstvo jednako primenjeni na sve države, naš sagovornik ocenjuje da Evropska komisija dosledno primenjuje princip zasluga prilikom procene napretka svake zemlje kandidata, ali ističe da je proces proširenja istovremeno i tehnički i politički.
Prema njegovim rečima, sama tehnička spremnost nije dovoljna za članstvo u EU, budući da važnu ulogu imaju i diplomatski odnosi, kao i rešavanje bilateralnih sporova sa državama članicama.
Reč je o dva međusobno povezana aspekta procesa proširenja, u kojem Evropska komisija prati i ocenjuje ispunjavanje reformskih kriterijuma, dok Evropski savet, u kojem svaka članica ima pravo veta, donosi konačne odluke o ključnim koracima u pristupnom procesu.
"U tom kontekstu, samo tehnička spremnost nije dovoljna da bi država kandidat postala članica EU, već i dobri diplomatski odnosi i rešavanje bilateralnih sporova sa članicama EU igraju važnu ulogu. To su dve strane jedne medalje, i taj proces je oduvek bio (geo)politički i tehnički istovremeno. Evropska komisija se fokusira na tehnički aspekt procesa, a Evropski savet, u kome svaka članica ima pravo veta, daje konačno zeleno svetlo za sve važne korake u procesu (od statusa kandidata, otvaranja pregovora i klastera, zatvaranja pogavlja i potpisivanja ugovora)", objasnio je Pavković.
Da li će promena vlasti u Srbiji doneti drugačiji pristup dijalogu Beograda i Prištine?
Promena vlasti u Srbiji otvara pitanje budućeg pristupa Beograda dijalogu sa Prištinom i mogućnosti da se nakon višegodišnjeg zastoja uspostavi nova dinamika u procesu normalizacije odnosa. Ipak, promena političkog rukovodstva ne znači i promenu obaveza koje proizlaze iz dosadašnjih sporazuma i evropskog okvira. Normalizacija odnosa ostaje jedan od ključnih uslova za napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, zbog čega se postavlja pitanje u kojoj meri će nova vlast promeniti dosadašnju politiku, a koliko će njen prostor za delovanje biti određen već preuzetim obavezama.
Naš sagovornik ocenjuje da promena vlasti u Srbiji može da uspostavi novu dinamiku u dijalogu o normalizaciji, koji je bio u zastoju prethodnih nekoliko godina. Međutim, naglašava da sporazumi i obaveze koje iz njih proističu ostaju na snazi, te da će u narednom periodu akcenat biti na njihovoj operacionalizaciji, implementaciji i konkretnom napretku u procesu normalizacije.
"Promena vlasti u Srbiji ima potencijal da uspostavi novu dinamiku u dijalogu o normalizaciji koji je bio u zastoju prethodnih nekoliko godina. Sporazumi i obaveze koje proističu iz njih ostaju važeće, akcenat će u narednom periodu biti na operacionalizaciji, implementaciji i napretku u procesu normalizacije. Ukoliko prioritet nove vlade bude približavanje EU, napredak u procesu normalizacije je neophodnost. Međutim, za to će biti neophodna i konstruktivnost na drugoj strani i pomerenja sa mrtve tačke kada je u pitanju Zajednica opština sa srpskom većinom", izjavio je Miloš Pavković.
(EUpravo zato.rs)
